Category: Одсеци

мср Стефан Степановић

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву.

2017. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Одбранио мастер рад на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2018. Уписао докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик).

2019. Запослио се у Институту за српски језик САНУ (Лексикографски одсек).

Види више

Рођен је 12. јуна 1994. године у Ваљеву. Основно образовање је стекао у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, а средње у Ваљевској гимназији (друштвено-језички смер). Током гимназијског образовања све четири године је освајао наградe на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, те био добитник наградe „Доситеја” Фонда за младе таленте Р. Србије. Захваљујући успесима на поменутим такмичењима, уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност) без полагања пријемног испита 2013. године.

Дипломирао је у јуну 2017. године. На истом факултету јуна 2018. године завршио је мастер студије (смер Српски језик), одбранивши мастер радАкценат глагола прве врсте (однос колубарског говора и књижевног језика) под менторством професорке др Ане Батас.

Уписао је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Српски језик) 2018. године.

Од 2019. године ради у звању истраживача-приправника на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Института за српски језик САНУ.

  • Говори и пише енглески језик.

мср Миљана Чопа

Рођена 22. 04. 1993. године у Ћуприји.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.

2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.

Учешћа на скуповима

Учешћа на скуповима / резимеи

Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. г.: Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.

Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. g.: Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.

Међународни научни скуп Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. г.: Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.

Међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. г.: Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.

Међународни научни скуп Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018.г.: Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.

Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. g.: Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.

Остало

Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), где је, између осталог, отпочела с учењем пољског језика, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska), где је наставила с учењем пољског језика. У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик.

Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за средњошколце под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик у НОКЦ Вук Караџић у Тршићу, 2018, 2019, 2021.

др Милица Божић Синчук

Рођена 19. априла 1991. у Београду.

21. априла 2021. одбранила докторску дисертацију Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2020. изабрана у звање истраживач – сарадник.

2018. Запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

2018. Пријавила докторску дисертацију на Филолошком факултету у Београду.

2015. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик).

2015. Стекла звање мастера на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Модул: Српски језик – наука и примена).

2014. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност – наставнички профил).

Говори и пише руски, енглески и француски језик.

Види више →
 

Образовање

  • Милица Божић Синчук рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Филолошку гимназију (2006–2010) и стекла основно музичко образовање (Музичка школа „Мокрањац”). Основне студије (Српски језик и књижевност, 2010–2014) и мастер студије (Српски језик – наука и примена, 2015) завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је академске 2015/2016. године, модул Српски језик. Докторска дисертација пријављена је 17. јануара 2018. године, а одбрањена 21. априла 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

Остале активности

  • У академској 2017/2018. години ангажована као помоћ у настави у Центру за учење српског језика као страног на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • У академској 2016/2017. години – сарадник у настави (ван радног односа) – демонстратор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима,
  • Школске 2015/2016. године радила у Филолошкој гимназији у Београду као професор (на замени) Српског језика и Увода у општу лингвистику.

Запослење

  • 2020. изабрана у звање истраживач сарадник.
  • 2018. године запослила се у Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (пројекат „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ”) у звању истраживач – приправник.

Познавање страних језика

  • Говори и пише руски, енглески и француски језик.

 

Тезе

  • 21. априла 2021. године одбрањена докторска дисертација Ономастички слојеви и њихова дијалекатска подлога у књижевном делу Борисава Станковића на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић, председник Комисије: проф. др Вељко Брборић, чланови Комисије: проф. др Милош Ковачевић, др Јованка Радић, научни саветник).
  • 2015. Синонимија именичких деминутива у српском језику, мастер рад, одбрањен је на Филолошком Факултету Универзитета у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић, члан комисије: проф. др Весна Ломпар.

Учешћа на научним скуповима

  • Октобар 2020. године, Сокобања (одложено за јесен 2021. године) – у најави учешће на симпозијуму Андрићева приповетка у оквиру научно-истраживачког пројекта Andrić Initiative: Иво Андрић у европском контексту (2007–).
  • 15. новембра 2018. учешће на Округлом столу посвећеном Светиславу Божићу добитнику награде Златна књига Библиотеке Матице српске, одржаном у Матици српској у Новом Саду, са темом: Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића.
  • 26. октобра 2018. године на IV међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси, одржаном у Ректорату Универзитета у Београду, излагала реферат: Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика.
  • 31. марта 2018. године на X научном скупу младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевацу излагала је реферат: Систем акцентуације у говору Лапова (код Крагујевца).
  • 19. новембра 2017. године учешће на научном скупу Језици и културе у времену и простору 7 на Филозофском факултету у Новом Саду, са рефератом Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика.
  • 8. априла 2017. године учествовала на IX научном скупу младих филолога и докторанада Србије на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, са рефератом Статус суплетивних множинских облика именице дугме у савременом српском језику. На том научном скупу била је и у својству председавајућег сесиjом Савремена проучавања језика.

Јавна предавања и промоције

  • 19. априла 2018. излагала на Данима Музеја језика и писма у Тршићу у организацији Центра за културу Вук Караџић (Лозница) поводом два века Српског рјечника Вука Караџића са темом: О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића.
  • 21. новембра 2016. године одржала јавно предавање Иновације у језику младих у сарадњи са проф. др Весном Ломпар и студентима постдипломских студија у Задужбини Илије М. Коларца.

 

Милосав Тешић

Милосав Тешић  је рођен у Љештанском код Бајине Баште, 15. новембра 1947.

Диплому је стекао 1970. на Филолошком факултету у Београду.

Радио је као уредник Речника српскохрватког књижевног и народног језика у Институту за српски језик у Београду до пензије.

За дописног члана САНУ изабран је 26. октобра 2000, а за редовног 2. новембра 2006.

Рад на Речнику САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, оцат1–петогласник, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Тешић, Милосав:  оцат1–оцељивати: основна редакција; очин1–ошинуће: суредакција; ошипка–ошчуро: суредакција; пажња–пакост: суредакција; паљеница–пансионар: суредакција; папрат–парали: суредакција; парализа–парламентаран: суредакција; парламентарац–партаја: суредакција; партајизам–пасиште: суредакција; пекарина–пентрати: суредакција; пентрати се–период: суредакција; периода–перфекција: суредакција; петачки-петогласник: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, оповргавање–оцарити, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Тешић, Милосав: оповргавање–опонашљив: обрада, основна редакција; опсенити–опсјати: обрада, основна редакција; опскакивање–опустити: суредакција; ос1–освештење2: суредакција; освешћавање–осигуратељац: суредакција; осој–останак: суредакција; откоракнути–отолошки: основна редакција; отпослати–отреситост: суредакција; оћ1–охој2: суредакција; охол–оцарити: основна редакција]

Види више →

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, одвркао–Опово, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 800 стр.

[Тешић, Милосав: одјене–одљокнути: суредакција; одљубити–одмољавати: основна редакција; одојак–одочкурити: суредакција; одра–одринути: суредакција; ођа–оздоњи: суредакција; оздрава–ојчнути: суредакција; ок–окинчити: суредакција; окоп–окрепљујући: суредакција; ом–ометара: суредакција; он–онаковица: обрада, основна редакција; опетњача–опирача: суредакција; оплов–Опово: обрада, основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, нокат–одврзивати, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 781 стр.

[Тешић, Милосав: нормалан–нотесић: суредакција; нотешче–нука: суредакција; нукати–њушчица: суредакција; предлог о и везник о: суредакција; објезати–облести: основна редакција; обрт–обурити: суредакција; ода1–одаламарити: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, недотупав–нокавац, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 799 стр.

[Тешић, Милосав: независно–незнанка: суредакција; неказненост–некрофобија: суредакција; немилост–ненаклоњеност: суредакција; неологизам–неплодност: суредакција; неплодноћа–непомично: суредакција; непомичност–непредметан: суредакција; непредобив–неприступачно: основна редакција; неприступачност–непутан: суредакција; непутно–неразмрсица: суредакција; нерука–несаструган: суредакција; неспавач–несумњиво: суредакција; несумњивост–неумолит: суредакција; нехатилац–нешуш: суредакција; ни–никада: обрада, основна редакција; никадак–Ниџо: суредакција; Ниш–ништитељица: суредакција; ништити–новац: суредакција; новозаведен–новштина: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, накласати–недотруо, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 800 стр.

[Тешић, Милосав: накострушено–накркаче: суредакција; наличе–намерити2: основна редакција; намирје–намрсити се: суредакција; намрскан–нањијати се: суредакција; напудерисати–нараслост: основна редакција; нараст–народносни: суредакција; народносни– насељавати: суредакција; наћевити се–наука: суредакција; наукијер–нацквацкати (се): основна редакција; начкаљати–нашчињати се: суредакција; недовољство–недорухо: суредакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 13, Моире–наклапуша, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1988, 800 стр.

[Тешић, Милосав: Мостарац–мочварка: обрада; наадиђарити–набрати2: суредакција; набрашнавити (се)–навејавати: основна редакција; нагазиште–наговор: основна редакција; наговоран–над: обрада (над–над), основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 12, маквен–мозурица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1984, 800 стр.

[Тешић, Милосав: малокаван–малуља: обрада; малуљица–Мамцић: обрада; мастија–матафјун: помоћна редакција; матафолико1–маузолеј: помоћна редакција; метва–мехов: обрада; Мимо–мираља: основна редакција; мистик–михана: обрада; михача–мјузикхолски: основна редакција; многомужац–модриљка: основна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 11, кукутка–маква, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1981, 800 стр.

[Тешић, Милосав: курјачар–кусарица: помоћна редакција; кусарка–кутушица: помоћна редакција]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 10, колити–кукутица, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1978, 800 стр.

[Тешић, Милосав: кривка–крикњава: обрада]

“СРПСКО ДРЖАВЉАНСТВО”, А НЕ “РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”

 

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести,   пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати “српско” већ “држављанство Републике Србије”(http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3009581/zasto-se-u-pasosu-menja-oznaka-drzavljanstva.html). При томе се наводи да је до овакве одлуке дошло на захтев Странке за Санџак заштитнику грађана (омбудсману) Републике Србије. Захтев се темељи, како то наводи председник Странке за Санџак Февзија Мурић, на схватању или тумачењу да “стављање придева ‘српско’ [држављанство] значи, у ствари, да се ставља једна национална одредница, једно национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно, несрпски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу ‘српско’ и ми смо тражили да се то исправи”.

проф. др Даринка Гортан Премк

Активности

Од 1996. до данас стална сарадња са Институтом за македонски језик МАНУ и Филолошким факултетом у Скопљу. Сарадња се састоји у учешћу у домаћим и међународним конгресима које ове институције организују, у држању различитих циклуса предавања из лексикологије и лексикографије, у учешћу у одбранама магистарских и докторских дисертација.

Члан Матице српске, Одбора за речник САНУ, Уређивачког одбора Речника САНУ, редакција Нашег језика и Јужнословенског филолога.

Један од уредника Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1965. до данас).

Један од уредника Речника српскохрватскога књижевног језика МС.

Један од коаутора једнотомног Речника српског књижевног језика МС.

Творац концепције и један од редактора Семантичко-деривационог речника српскога језика.

Консултант у више једнојезичних и двојезичних речника.

Руководилац пројекта Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду Иновације у савременом српскохрватском језику (1984-1990).

Руководилац пројекта Матице српске Лингвистички речници (1990-2000).

Учешће у пројектима: Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од 1961. до данас), израда Речника срспкохрватскога књижевној језика 1-6 Матице српске, Речник српскога језика Матице српске, Семантичко-деривациони речник (1 и 2). Учешће у пројекту Српска енциклопедија.

Учествовала на више међународних научних скупова. Осмислила и организовала Међународни научни скуп о лексикографији и лексикологији, који је одржан у Београду и Новом Саду 10-12 априла 2001. године. Зборник радова са тога скупа изашао је 2002. године у издању Српске академије наука и уметности, Матице српске и Института за српски језик САНУ.

Учешће у магистарским и докторским дисертацијама: Ментор за више магистарских и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду; члан комисија за одбрану више магистaрских и докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.

Редакцијски и рецензентски рад:

Члан редакција часописа Наш језик и Јужнословенски филолог. Рецензирала је многе студије и чланке објављене у тим часописима, као и књиге објављене у Библиотеци Јужнословенског филолога, Матици српској, у Заводу за издавање уџбеника, у лексикографској издавачкој кући Алма, и на многим другим местима.

Рецензент 18, 19. и 20. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.

Чланства у стручним организацијама:

Редовни члан Матице Српске; члан њеног Одељења за језик.

Члан Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета.

Члан (и председник) Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика.

мср Јована Бојовић

Рођена 1. децембра 1989. у Приштини.

2013. дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (студијска група – србистика)

2014. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2014/2015. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер – Српски језик)

2014. запослила се у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић (Материјална и духовна култура Косова и Метохије)

2017. пријавила тему докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2017. изабрана у звање истраживач сарадник

2017. запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора)

Види више →
 

Рођена 1. децембра 1989. године у Приштини. Основне студије србистике завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Звање мастер професора српског језика и књижевности стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 2017. пријавила тему докторске дисертације „Дијалекатска подлога претерита у књижевном тексту Григорија Божовића“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У библиотеци Центра за црквене студије у Нишу радила је као библиотекар-волонтер од 2009. до 2013. године.

У периоду од 2014. до 2017. године била ангажована као истраживач-приправник на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

Од 1. новембра 2017. године као истраживач-сарадник ангажована на пројекту „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“ Института за српски језик САНУ.

Тезе:

Бојовић, Јована, Зоонимија Ибарског Колашина, мастер рад одбрањен 4. јула 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др Михаило Шћепановић; члан комисије: проф. др Рада Стијовић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (15.9.2017)

Учешћа на скуповима:

Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица, 6.7 – 7.7.2015.

Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић, 30.11.2015.

VIII научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2.4.2016.

Византијско-словенска чтенија, Ниш, 25.11.2017.

Предавања, промоције и сл.

  • промоција монографије Зоонимија Ибарског Колашина, аутора Јоване Бојовић, на 60. међународном београдском Сајму књига, Београд, 30.10.2015.
  • промоција библиографије Библиографија радова о Григорију Божовићу, аутора Јоване Бојовић и Снежане Бојовић, на 61. међународном беорадском Сајму књига, Београд, 30.10.2016.

Чланства у научним и стручним телима и у научним удружењима:

У периоду од 2010. до 2013. године била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу.

Године 2013. била је члан Програмског одбора изложбе Свети Ћирило и Методије и словенско средњовековно наслеђе.

Од 2013. године сарадник је Међународног центра за православне студије.

Од октобра 2015. године члан је Асоцијације православних научника из Русије (Вороњеж).

Од 2016. године члан је Центра за црквене студије.

др Станислав Станковић

Рођен 16. јануара 1961. године у Власотинцу.

1984. Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (југославистика и српскохрватски језик).

1992. Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (југославистика и македонски језик са изборним четворосеместралним курсом албанскога као несловенскога балканског језика).

1984. Као стажиста запослио се на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу (Катедра за македонски језик и јужнословенске језике).

1986‒1993. Сарадник у настави и овлашћени предавач за предмете из научне области Савремени српски језик на Филолошком факултету Универзитета „Кирил и Методиј“ у Скопљу.

1993‒2011. Асистент за предмет Синтакса српскога језика и овлашћени предавач за предмете Македонски језик, Правопис српскога језика и Историја српскога језика на Филолошком факултету Универзитета у Приштини (од академске 2002/2003. године Филозофски факултет у Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици).

2002. Магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду (наука о језику: српски језик, дијалектологија српскога језика).

2005‒2016. Као истраживач-сарадник запослен и у Институту за српски језик САНУ (50% раднога времена, од 1. октобра 2011. до 30. септембра 2016. године 100% раднога времена).

2015. Докторирао на на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу (филолошке науке: македонски језик, српски језик, социолингвистика, морфосинтакса, дијалектологија).

2015‒. Страни лектор за српски језик на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу.

2016. Изабран у звање доцент на Филозофском факултету Универзитета у Приштини за научну област Савремени српски језик.

2016/2017‒. Запослен у Институту за српски језик САНУ (30% раднога времена) и на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици (70% раднога времена).

Сарадник на националном пројекту Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе (Етнографски институт САНУ, Институт за српски језик САНУ, Факултет техничких наука Универзитета у Приштини (Београд, 2011‒).

Сарадник на билатералном пројекту САНУ и МАНУ: Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија ‒ Македонија, Београд ‒ Скопје 2014‒).

Члан Редакције часописа Македонски јазик, Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, (Скопје, 2013‒).

др Никола Рамић

Монографске публикације

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 18, оповргавање–оцарити, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2010, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада ослапити–оснивати, 359–393.]

[Рамић, Никола: редакција опскакивање–опустити, 100–136; Отоман–отпоручити, 645–677.]

[Рамић, Никола: суредакција оповргавање–опонашљив, 1–17; опонент–опоруша, 17–28; опречан–опржетина, 60–62; опржити–опсенирати, 62–92; опсенити–опсјати, 92–100; орпеђио–оршљача, 234–256; освешћавање–осигуратељни, 292–325; осигурати–ослањати, 325–359; отрескати–отршњивати, 718–740; отћакати–отчушнути, 741–763.]

Речник српскохрватског књижевног и народног језика 19, оцат–петогласник, Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 2014, 800 стр.

[Рамић, Никола: обрада патљицапаушалски, 524–556.]

[Рамић, Никола: редакција партајизам–пасиште, 428–467; патљицапаушалски, 524–556.]

[Рамић, Никола: суредакција оцеђивач–оцрвењивати, 5–11; пакостан–паљеника, 190–242; папрат–парали, 326–371; пасјад–пасти3, 468–489.]

Речник српскога језика, ур. Мирослав Николић, Нови Сад: Матица српска, 20071
(= 20112), 1561 стр.

[Рамић, Никола: ситуациони–славолук, 1226–1236; стотина–ушчути, 1273–1429.]

др Радмила Жугић

Библиографија научних радова

Монографске публикације (монографије)

Жугић, Радмила: Речник говора јабланичког краја, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2005, XLII + 470 стр.

(Српски дијалектолошки зборник, LII).

Смиљковић Стана, Жугић Радмила, Стојановић Славка, Настава српског језика на дијалекатском подручју, Врање: Учитељски факултет у Врању, 2009, 189 стр.

Жугић, Радмила: Исказивање генитивних значења у говору јабланичког краја (у светлу призренско-тимочких говора као целине, Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2010, 226 стр.

(Монографије, 13).

Жугић, Радмила: Микротопонимија доњег слива Јабланице (семантичко-творбени аспект), Београд: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, 2014, 272 стр. 

(Монографије, 20).

Жугић Радмила, Станковић Станислав: Књига сажетака, Међународни научни скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Ниш – Косовска Митровица – Лесковац: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет – Лесковачки културни центар, 2014, 126 стр.

Види више →

Секције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 14, народносни– насељавати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1989, 363–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, ненакнадан – неолитски, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 189–228.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 15, несатарив – неспавање, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 1996, 450–493.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, обљубљен– обожаватељка, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 341–373.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одатрати–одбирати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 705–721.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 16, одбирач–одвадити2, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2001, 721–747.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, оздрава – ојчнути, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 320–364.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, окињати (се)– окњижевити, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 401–425.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опетњача–опирача, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 751–763.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 17, опиргати се–опличати, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2006, 763–792.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 18, отпослати– отреситост, обр. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2010, 677–718.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, пакостан–паљеника, пом. Р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 190–242.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, паљеница–пансионар, обр. и пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 242–292.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 19, петачки–петогласник, пом. р. Радмила Жугић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2014, 775–780.

Прикази, критике, хронике

 

Жугић, Радмила: Николай Ковачев, Честотно-етимологичен речник на личните имена в съвремената българска антропонимия, Јужнословенски филолог LII, Београд 1996, 203–207. [научна критика].

Жугић, Радмила: Ценка Иванова, Мариана Алексић, Српско-бугарски тематски речник, Лексикон међујезичких хомонима и полисема (Сръбско-български тематичен речник, Лексикон на междуезиковите омоними и полисеми, Зборник Матице српске за славистику 58–59, Нови Сад 2000, 245–249. [научна критика].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора јужне Србије, Лингвистичке актуелности I/2, Београд 2000, 33–41.

[приказ].       

Жугић, Радмила: Марин Младенов, Бугарско-српски речник (Българско сръбски речник), Зборник Матице српске за славистику 61, Нови Сад 2002, 218-221 [приказ].

Жугић, Радмила: Делото на Блаже Конески (Остварувања и перспективи), Јужнословенски филолог LIX, Београд 2003, 212-216 [приказ].

Жугић, Радмила:  Јаворка Маринковић, Микротопонимија бујановачког и прешевског краја, Јужнословенски филолог LХ, Београд 2004, 248–253. [приказ].

Жугић, Радмила: Трајко Стаматоски, На ономастички теми, Јужнословенски филолог Јужнословенски филолог LXI, Београд 2005, 302–310.  [приказ].

Жугић, Радмила: Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Зборник Матице српске за славистику 69, Нови Сад 2006, 291–294  [приказ].

Жугић, Радмила: Јаворка В. Маринковић, Јован Љ. Јањић, Диференцијална граматика, Српски језик и призренско-тимочки говорни простор, Лингво-методички аспекти, Дијалекат – Дијалекатска књижевност, Лесковац 2009, 302–315 [приказ].

Жугић, Радмила: Радосав Стојановић, Црнотравски речник, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (1), Нови Сад 2013, 234–240 [приказ].

Жугић, Радмила: Три научна скупа о дијалекту и дијалекатској књижевности у Лесковачком културном центру – три зборника радова са научних скупова у издању Лесковачког културног центра, Јужнословенски филолог LXIX, Београд  2013, 525–540. [хроника].

Жугић, Радмила: Момчило Златановић, Речник говора југа Србије, Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 252–257    [научна критика].

Жугић, Радмила: Два двоброја Нашег стварања, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица 2013, 787–798 [приказ].

Жугић, Радмила: Милета Букумирић, Речник говора северне Метохије, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56 (2), Нови Сад 2013, 231–238. [научна критика].

Жугић, Радмила: Влатко Мурдаров и др. Обратен речник на българския  език, Октоих IV/5, Никшић 2014,  201–209 [научна критика].

Резимеи

Жугић, Радмила: Олаф Брох као истраживач говора „најјужније Србије“, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 27.

Жугић, Радмила: Неке граматичке особености поетског језика Власте Н. Ценића, Књига сажетака Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1, Лесковац, 2014, 90–91.

Остале активности

Учешћа на скуповима:

Први лесковачки дијалектолошки скуп: Могућност стварања на дијалекту, Лесковац, 2006.

Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност и уметност, Српски језик у (кон)тексту, Крагујевац, 2006.

Међународни научни скуп: Лексикографията и лексикологията в съвременен свят, София, 2006.

Међународни научни скуп: Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд, 2006.

Други лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2008.

Међународни научни скуп: Граматика и лексика у словенским језицима, Београд, 2010.

Трећи лесковачки дијалектолошки скуп: Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Четврти лесковачки дијалектолошки скуп (међународни): Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност, Лесковац, 2014.

Организација скупова:

Покренут и у сарадњи са Лесковачким културним центром организован Први лесковачки дијалектолошки скуп.

Председник Организационог одбора Другог лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Трећег лесковачког дијалектолошког скупа.

Председник Организационог одбора Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа.

Уреднички послови:

Уредник зборника радова са Другог лесковачког дијалектолошког скупа, Трећег лесковачког дијалектолошког скупа и Четвртог лесковачког дијалектолошког скупа: Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност 1.

 

Рецензије радова:

Рецензије радова: Годишњак за српски језик, Година XXVI, бр. 13; Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIII (2), Косовска Митровица, 2013; Дијалекат – дијалекатска књижевност; Дијалекат – дијалекатска књижевност 3; Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност1.

Теренска истраживања:

Теренска истраживања говора јабланичког краја (бележење дијалекатске и ономастичке грађе за потребе САНУ и Института за српски језик САНУ) обављала сам по 30 дана годишње у периоду од 1985. до 2008. године. Сређену грађу сам предавала Одбору за ономастику и Одбору за дијалектологију САНУ и Института за српски језик САНУ.

др Јованка Радић

Рођена 1958. у Фочи (Република Српска, БиХ), девојачко презиме Аврам.

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ (у звању научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).

Члан Комисије за ономастику при Међународном комитету слависта (2018– )

др Срето Танасић, дописни члан АНУРС

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, Босна и Херцеговина, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011–             Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције у Институту за српски језик САНУ:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Види више →

Рођен 27. 6. 1949. у Подновљу (Добој, БиХ, Југославија).

Образовање:

1973. Дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Групи за српскохрватски језик и историју југословенских књижевности.

1980. Магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

1991. Докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Тезе:

Магистарски рад: Пасивне конструкције у савременом српскохрватском језику и њихова семантичка анализа (на материјалу дневне штампе), одбрањен 1. априла 1980. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Ксенија Милошевић, чланови комисије: проф. др Новица Петковић, проф. др Милоје Ђорђевић).

Докторска дисертација: Презент у савременом српскохрватском језику, одбрањена 25. априла 1991. године, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Милош Окука, проф. др Богдан Л. Дабић).

Рад у Институту за српски језик САНУ:

Звања:

1994. Изабран у звање научни сарадник.

1998. Изабран у звање виши научни сарадник.

2005. Изабран у звање научни саветник.

Руковођење пројектима:

2009–2010. Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (148002)”.

2011– Руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика (178021)”.

Остале функције:

2004–2006. Заменик директора Института за српски језик САНУ.

2006–2016. Директор Института за српски језик САНУ.

Члан Научног већа Института за српски језик САНУ.

Члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог.

Уредник часописа Наш језик.

Рад у настави:

На Филозофском факултету у Нишу изабран 1993. године у звање доцента, 2001. у звање ванредни професор, а 2008. године у звање редовни професор за предмет Синтакса савременог српског језика.

Више година био гостујући професор за савремени српски језик на Филозофском факултету у Бањој Луци (15 година).

Децембра 2008. и 24–30. новембра 2013. године по позиву одржао предавања из савременог српског језика на Универзитету „Ломоносов” у Москви.

Лектор за српски језик на Универзитету „Ломоносов” у Москви школске 1975/1976. године.

Уредник часописа, зборника и књига: 

  1. I. Књиге, зборници

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова I, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Шездесет година Института за српски језик САНУ. Зборник радова II, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Зборник радова Института за српски језик САНУ I, Београд, 2008.

Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник радова с међународног симпозијума, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 2011; 5.

В. П. Гудков, Грамматические очерки / Граматички огледи; приредили Срето Танасић и Јекатарина Јакушкина, Славистичко друштво Србије, Београд, 2013.

Зборник радова Института за српски језик САНУ II, Београд 2014.

Зборник радова Института за српски језик САНУ III, Београд, 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања, Милан Тасић – Срето Танасић (ур.), Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика, Београд, 2017.

  1. II. Часописи:

Наш језик XXXVI/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006;

Наш језик XXXVII/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007;

Наш језик XXXIX/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008;

Наш језик XL/1–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009;

Наш језик XLI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010;

Наш језик XLII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011;

Наш језик XLIII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012;

Наш језик XLIV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013;

Наш језик XLV/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2014;

Наш језик XLVI/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2015;

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2016.

Наш језик XLVII/1–2; 3–4, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2017.

Наш језик XLVIX/1, XLVIX/2, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2018.

Члан уређивачких одбора / редакција часописа и зборника:

Члан редакција часописа: Јужнословенски филолог, Славистика, Задужбина, Хришћанска мисао и Годишњак за језик и књижевност.

Члан Редакције часописа Зборник радова Филозофског факултета, Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010.

Члан Уређивачког одбора зборника Српско језичко насеље на мултикултурном простору Баната, Савез Срба у Румунији, Темишвар 2013.

Члан редакције часописа Исходишта, који издају Западни универзитет у Темишвару и Филозофски факултет у Нишу.

Члан редакције и уредник часописа Наш језик.

Члан Уређивачког одбора монографије Српска славистика: колективна монографија, том 1 Језик, 2018.

Рецензент научних радова у часописима:

Рецензије радова за часописе Наш језик, Славистика и Јужнословенски филолог.

Рецензент свих чланака у тринаест годишата часописа:  Наш језик 37/1–4, 2006. до 48/3–4, 2018.

Рецензент појединих чланака у чaсопису Јужнословенски филолог:  65, 2009; 66, 2010; 67, 2011; 68, 2012; 69, 2013.

Рецензент појединих чланака у часопису Српски језик: 19, 2014; 20, 2015.

Рецензија књиге Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора др Зорана Симића, Институт за српски језик САНУ, 2018.

Рецензент зборника Александар Белић српски лингвиста века, Књига 1, Београд: Филолошки факултет, Међународни славистички центар, 2016.

Словʾянське термінознанство кінця  XX – початку XXI століть, : Колетивна монографіячленів Терміонологічної комісї при Мікомітеті славістів, Науковий редактор Вікторія Іващенко, Київ, 2018.

Српска читаоница у Бањалуци: тематски зборник, Јелена В. Јањић (ур.), Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2018.

Чланство у програмским комитетима научних конференција:

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенске синтаксе”, Нови Сад: Матица српска, 27–29. октобра 2005;

Члан Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у УНИКОДУ”, септембар 2007;

Председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „60 година Института за српски језик САНУ”, децембар 2007;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Граматика и лексика у словенским језицима”, који је 2010. у оквиру програма рада Синтаксичке комисије при МКС одржан у организацији Матице српске и Института за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, септембар 2010;

Председник Организационог одбора за научни скуп с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма октобра 2013;

Члан Републичког одбора за обележавање 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, 2014. године;

Члан Организационог одбора међународног научног скупа „Вук Караџић 1814 – 1914 – 1864”, који је одржан у САНУ, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Вукове задужбине 2014;

Члан Организационог одбора научног скупа Путеви и домети дијалекатске лексикографије, који је одржан априла 2015. године на Филозофском факултету у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и  Института за српски језик САНУ;

Члан и председник Организационог одбора научног скупа с међународним учешћем „Српски језик и актуелна питања језичког  планирања”, који је одржан у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић” за заштиту и унапређење ћириличког писма и Матице српске октобра 2015;

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа „Словенска терминологија данас”, у оквиру програма рада Терминолошке комисије при МКС, који се одржава у Београду 11–13 маја 2016, у организацији САНУ, АНУРС, Института за српски језик САНУ и Матице српске;

Члан Програмског одбора за организацију XVI Међународног конгреса слависта, Београд 20–27. VIII 2018. године;

Члан Организационог одбора Округлог стола „Актуелна питања српског правописа” 13. октобра 2018. у Вишеграду, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института;

Такође, посљедњих година био је члан организационих одбора више научних скупова које организује Славистичко друштво Србије.

Чланство у стручним телима:

За дописног члана АНУРС изабран је 21. децембра 2018. године.

Члан Одбора за језик при АНУРС.

Потпредседник Славистичког друштва Србије.

Члан Стручне комисије за књижевност и језик АНУРС за израду Енциклопедије Републике Српске.

Председник и члан Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу и Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања.

Стални члан Матице српске у Новом Саду и члан њеног Одбора за језик и књижевност.

Члан Одбора за награду „Павле и Милка Ивић“.

Члан Управног одбора Задужбине Иве Андрића.

Члан Вукове задужбине у Београду.

Члан Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање језичке културе српског језика.

Сарадник САНУ и АНУРС на изради Српског дијалектолошког атласа.

Члан комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Бањој Луци и Источном Сарајеву.

Учешће на скуповима:

Актуелни проблеми граматике српског језика, међународни научни скуп, Градска библиотека, Суботица, 22–24. октобар 1977, реферат: „Неке карактеристике просте реченице у језику дневне штампе”;

Личност и дјело академика Јована Вуковића, Удружење Дурмитораца у Београду, Београд, 29. и 30. јун 1998, реферат: „Јован Вуковић као синтаксичар”;

Међународни симпозијум Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини, Катедра за славистику Филолошког факултета у Београду и Славистичко друштво Србије, Београд, 1–5. јун 1998, реферат: „Босанска вила о словенским језицима”;

Научни скуп Аксиолошки аспект традиције у српској књижевној периодици – Српски књижевни гласник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 23. и 24. мај 2000, реферат: „Језичке теме у Српском књижевном гласнику”;

Међународни научни скуп Породица Јована Илића у српској књижевности и култури 1824–1826, Институт за књижевност и уметност, Београд, 12–14. децембар 2000, реферат: „Пјесничка породица Илић и развој српског језика”;

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад и Суботица, 17–19. септембар 2001, реферат: „Из синтаксе говора Срба добојског краја: падежи са финалним значењем”;

Језик и демократизација, Неум (БиХ), 21. и 22. септембар 2001, реферат: „Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблеме у школству”;

Научни скуп Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека, Филозофски факултет,  Бања Лука, 2001, реферат: „Један поглед на србистику”;

XLII скуп слависта Србије, Славистика и словенство од Првог српског устанка до наших дана, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. фебруар 2004, реферат: „Српска граматика Стојана Новаковића као уџбеник српског језика за Русе”;

Језик у Босни и Херцеговини, Институт за језик у Сарајеву, Институт за источне и оријенталне студије у Ослку, Сарајево, 2004, реферат: „Језици штампе до 1918”;

Словенске синтаксе, Матица српска, Нови Сад, 27–29. октобар 2005, реферат: „Из проблематике безличних реченица: реченице са глаголом имати”;

Шездесет година Института за српски језик САНУ, Институт за српски језик САНУ и САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007, реферат: „Шездесет година Института за српски језик САНУ” (у коауторству са Драгом Ћупићем);

XLV Скуп слависта Србије. Славистичко друштво Србије, Београд, 11–12. јануар 2007, реферат: „Источни и западни словенски језици у Јужнословенском филологу”;

Међународни научни скуп поводом шездесет година Института за српски језик САНУ, Стање и перспективе науке о српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 17. и 18. децембар 2007;

XLVI Скуп Слависта Србије, Српска славистичка баштина у словенском контексту, Славистичко друштво Србије, Београд, 9–11. јануар 2008, реферат: „Мјесто Института за српски језик САНУ у српској славистичкој баштини (Поводом шездесет година постојања)”;

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет, Бања Лука, 12. и 13. новембар 2008.

Бањалучки новембарски сусрети, Филозофски факултет Бања Лука, 27. и 28. новембар 2009.

Наука и политика, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2010, реферат: „Рефлексивни и партиципски пасив у језику штампе”;

Граматика и лексика у словенским језицима, Матица српска и Институт за српски језик САНУ, Нови Сад – Београд, 15. и 16. септембар 2010, реферат: „Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што”;

Наука и идентитет, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 22. и 23. мај 2011, реферат: „Експлицитни и неексплицитни агенс у пасивним конструкцијама у језику медија”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28. и 29. октобар 2011, реферат: „Пасивне конструкције у прози Иве Андрића”;

Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет, Ниш, 10. и 11. новембар 2011, реферат: „Девербативне именице у прози Иве Андрића”;

Језик и писмо у Републици Српској, Бања Лука, 25. новембар 2011, реферат: „Језичка политика у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата”;

Наука и савремени универзитет 2, Филозофски факултет, Ниш, 16. и 17. новембар 2012, реферат: „Безличне реченице у Травничкој хроници Иве Андрића”;

Наука и традиција, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 18. и 19. мај 2012, реферат: „Језичко-стилске карактеристике прозе Радослава Братића”;

Научни скуп Иво Андрић: На Дрини Ћуприја, Institut für Slavistik Graz, Вишеград, 6–8. октобар 2012, реферат: „Декомпоновање глагола у роману На Дрини ћуприја Иве Андрића”;

Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 19–21. октобар 2012, реферат: „Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског”;

Научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Филозофски факултет, Ниш,  12. и 13. април 2013, реферат: „Дијалекатска лексика у Нашем језику”;

Научни скуп Наука и глобализација, Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Пале, 17–19. мај 2013, реферат: „Временске реченице у прози Бранка Ћопића”;

XV Међународни конгрес слависта, Минск, 20–27. август 2013, реферат: „Слагање везника и партикула у координираним конструкцијама”;

Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 25–26. октобар 2013, реферат: „Безличне партиципске конструкције”;

Српски језик и актуелна питања језичке политике, САНУ, Институт за српски језик САНУ и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2013, реферат: „Значај научних институција за статус српског језика”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 3, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 15. и 16. новембар 2013, реферат: „Вријеме у прози Јована Дучића: реченица с везником кад”;

Международная научная конференция 26–28 ноября 2013 года, Москва, реферат:  „Временскo-узрочна полисемичност везника пошто, кад, чим и док у савременом српском језику”;

Научни скуп Славистика и глобализација: нови методолошки изазови, Славистичко друштво Србије, Београд, 10–12. јануар 2014, реферат: „Српски слависти у Јужнословенском филологу о словенским језицима”;

Научни скуп Књижевност за децу у настави, Јагодина, 11–12. април 2014, реферат: „О исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића”;

Међународни научни скуп Први свјетски рат – узроци и посљедице, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 30–31. мај 2014, реферат: „Језик наслова у  српској штампи 1914. године”;

Научни скуп Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења, Педагошки факултет у Врању и Филозофски факултет у Нишу, Врање, 3–4. октобар 2014, реферат: „Време у роману Време смрти Добрице Ћосића: изражавање појединачног и општег глаголским облицима”;

Научни скуп Српско језичко наслеђе на мултикултурном простору Баната, Западни универзитет у Темишвару, 17–19. октобар 2014, реферат: „Сеобе Милоша Црњанског: на путу између реалног и жељеног (један могући језички аспект)”;

Научни скуп Наука и савремени универзитет 4, ’Свет у књижевности – књижевност у свету’, Филозофски факултет, Ниш, 14. и 15. новембар 2014, реферат: „Пасивне реченице у роману Време смрти Добрице Ћосића”;

Међународни научни скуп Вук Караџић 1814 – 1864 – 2014, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Београд, 4–6. децембар 2014, реферат: „Александар  Белић о Вуку Караџићу”;

Међународни научни скуп Српски језик и актуелна питања језичког планирања, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење ћирилице, Београд, 28. октобар 2015, реферат: „Планирање издавачке дјелатности”;

Научни скуп Александар Белић – 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника, Филозофски факултет, Ниш, 17–18. април 2015, реферат: „Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику”;

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 24–16. октобар 2016, реферат: „О синтакси језика листа Наша реч”;

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност и уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016, реферат: „Ред ријечи у конструкцијама с девербативном именицом”.

Српски језик и српско писмо данас, организатори скупа: АНУРС, САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, Бања Лука, 3. новембар 2017, реферат: О нужности проучавања српског језика.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, реферат: Безличне партиципске реченице у српском језику.

XVI међународни конгрес слависта, Београд, 20–27 VIII 2018, округли сто: „Александар Белић у историји славистике”,  25. август (модератор Драгана Мршевић-Радовић), реферат: Александар Белић и Јужнословенски филолог.

Округли сто „Актуелна питања српског правописа”, у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Андрићевог института, 13. октобар  2018, реферат: Одбор за стандардизацију српског језика и правопис.

Предавања на трибинама

У славу Вука и његове писменице, Парохијски дом, Никшић 29. 9. 2014.

Сачувајмо српски језик, Центар за културу, Требиње, 21. 9. 2016.

Сачувајмо српски језик, Филолошки факултет, Београд, 24. 11. 2016.

Одбор за стандардизацију српског језика, Трибина Задужбине И. М. Коларца, Београд, 15. 5. 2018.

Одбор за стандардизацију српског језика, Педагошки факултет у Врању, 31. 5. 2018.

Александар Белић српски слависта века, Књига 2: Александар Белић и страни слависти. Под кровом Српске академије наука и уметности, Вукова задужбина, 27. 12. 2018 (представљање књиге).

др Милица Радовић-Тешић

Радовић-Тешић, др Милица (1946), редовни професор (2010) за предмете Српски језик I, Српски језик II, Говорна култура, Облици писменог и усменог изражавања и Стилистика. Од 1970. године радила је у Институту за српски језик САНУ, а од 2003. ради на Учитељском факултету. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (2000), Одсек за српски језик и општу лингвистику.

Најзначајнији радови које је до сада објавила су: Именице с префиксима у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд (2002), С речима и речником, Учитељски факултет, Београд (2009), „Морфолошки дублетизам инструментала једнине неких именица мушког рода“, Зборник Актуелни проблеми граматике српског језика, Суботица–Београд (1999), Граматички и лингвистички појмовник, Учитељски факултет, Београд (2011), Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19 (обрађивач грађе, редак-тор и уредник од 9. до19. тома), САНУ, Београд (1959–2013), Речник српскога језика (коаутор), Матица српска, Нови Сад (2011). Бави се лексикографијом, лексикологијом, творбом речи, морфологијом српског језика. Објављује ра-дове у водећим лингвистичким часописима и зборницима који излазе у Ср-бији и Црној Гори.

Заједно са ауторским тимом добитник је награде РTВ Србије за 15. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и награде „Павле Ивић“ за Речник српскога језика, Матице српске (2011).

мср Ивана Маринковић Мандић

Предавања:

Септембра 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Јованом Јовановић, одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ.

Излагање на 59. међународном Београдском сајму књига у оквиру трибине Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст (модератор: др Рајна Драгићевић); тема излагања: „Вуков превод Новог завјета (1847)”, октобра 2014.

Учешћа на научним конференцијама у земљи и иностранств

  1. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.
  2. Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.
  3. Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012.
  4. III научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2011.
  5. Четврти међународни симпозијум посвећен Иву Андрићу, Иво Андрић – књижевник и дипломата у сјени двају свјетских ратова (1925–1941), Грац, 6–8. октобар 2011.
  6. Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011.
  7. Учешће на међународном научном скупу под називом XI полско-български колоквиум у оквиру секције ЕЗИКЪТ НА КУЛТУРАТА. КУЛТУРАТА НА ЕЗИКА у Пловдиву (Бугарска), у организацији Пловдивског универзитета „Паисий Хилендарскиˮ од 7. до 8. октобра 2010.
  8. II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010.
  9. Научни скуп одржан у Лесковцу 18. новембра 2010. године, Лесковац, Лесковачки културни центар.
  10. Реферат „Типови исказивања мноштва код именица 2. врсте у српском језикуˮ (у коауторству са мр Марином Спасојевић) изложен на 14. међународном скупу слависта у Опатији у периоду од 22. до 25. 6. 2009. године.

др Наташа Вуловић Емонтс

Рођена 1. марта 1973. године у Ужицу.

1997    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (српски језик).

1999   Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Речник САНУ).

2004   Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2014   Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2015   Изабрана у звање: научни сарадник.

Секретар Комисије за фонетику и фонологију у Одбору за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ (2000‒2011).

Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Члан редакције часописа Преводилац (2009‒2015).

Види више →

Рођена 1. марта 1973. у Ужицу.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (1997).

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (1999).

Тезе:

Магистарски рад : „Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића”, (30. 12. 2004. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, чланови комисије: проф. др Живојин Станојчић и проф. др Рајна Драгићевић).

Докторска теза: „Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику”, ( 11. 7. 2014. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, чланови комисије: проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Милица Радовић-Тешић).

Научна звања:

Изабрана у звање: научни сарадник (20. 5. 2015).

Међународна сарадња:

Међуакадемијска сарадња између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука, пројекат: Културни идентитет српске националне мањине у Мађарској.

Чланства у научним и стручним телима и комисијама:

Члан редакције часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију), (2009–2015).

Чланство у Комисији за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒).

Учешћа на скуповима:

Међународни научни скуп XV Международные образовательные Рождественские чтения. Москва, 28. 1–3. 2. 2007.

Научни скуп Српска теологија у ХХ веку. Београд, 24–25. 5. 2007.

Научни скуп Књижевност на дијалекту. Лесковац, 25–26. 9. 2008.

Међународни научни скуп Славянские языки и культуры в современном мире. Москва, 24–26. 3. 2009.

Међународни научни скуп ХI полско-български колоквиум. Пловдивския университет „Паисий Хилендарски” – Пловдив, Бугарска, 7–8. 10. 2010.

Међународни научни скуп Лексикография и фразеография в контексте славистики. Москва, Магнитогорск, Новосибирск, 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 27–28. 5. 2011.

Научни скуп Српска теологија данас. Београд, 25–26. 5. 2012.

Научни скуп Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац, 23–24. 8. 2015.

Међународни научни скуп Експресивност у српском језику. МСЦ, Београд, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Фразеологија и (наивна) психологија. Грац, 17–19. 2015.

Међународни научни скуп Словенска терминологија. Београд, 10–12. 5. 2016.

Предавања, промоције и сл.:

Коауторско предавање У сусрет речима. Лексички фонд Речника САНУ одржано 7. марта 2008. г. у Коларчевој задужбини у Београду у оквиру циклуса предавања под насловом Два века савременог српског језика у Речнику САНУ.

Коауторско предавање Лексички фонд српског језику у  Речнику САНУ одржано 14. маја 2008. г. у оквиру промоције поводом 17. тома Речника САНУ: Два века савременог српског језика у Речнику САНУ на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Презентација Речника САНУ у оквиру  трибине Речник Српске академије наука и уметности – Од речи до писмености, Коларчева задужбина, Центар за предавачку делатност, 2022. септембар 2014 (у коауторству са др Маријом Ђинђић и мср Данијелом Радоњић).

Предавање у Друштву младих лингвиста 3. 11. 2016. године на тему Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед).

Речник САНУ јуче, данас, сутра, 5. децембра 2016 (коауторско предавање са Ненадом Ивановићем, Маријом Ђинђић и Данијелом Радоњић) у Крагујевцу, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Остале активности:

Говори и пише енглески, руски и немачки језик; служи се бугарским језиком.