Категорија: Одсек за дигитализацију

мср Миљана Чопа

Рођена 22. 04. 1993. године у Ћуприји.

2016. дипломирала на основним академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. дипломирала на мастер академским студијама на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност).

2017. уписала докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду (Студијски програм: Језик и књижевност, модул: Језик).

2018. запослила се у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора и стекла звање истраживач приправник.

2021. Изабрана у звање истраживач сарадник.

Види више →
 

Рођена 22. априла 1993. године у Ћуприји. Похађала Гимназију Светозар Марковић у Јагодини, енглеско одељење филолошког смера. Године 2016. дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду (Одсек за српски језик и књижевност). На истоме факултету завршила је мастерске студије Српског језика и књижевности, одбранивши рад под називом Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторске студије Језика и књижевности уписала је школске 2017/2018. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Од априла 2018. године ради у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора. Говори енглески, шпански и македонски језик и познаје основе пољског, немачког и руског.

Учешћа на скуповима

Учешћа на скуповима / резимеи

Међународна интердисциплинарна конференција Језик, књижевност, алтернативе, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 16. 4. 2021. г.: Чопа, Миљана, Аксић, Нина. Косовско-ресавски дијалекат у реп музици – (социо)лингвистички и културолошки аспект. Књига сажетака, 27–28.

Istraživanja govora, Deseti znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem, Odjel za fonetiku Hrvatskoga filološkog društva i Odsjek za fonetiku Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 5–7. 12. 2019. g.: Čopa, Miljana. Dugouzlazni akcenat u Pomoravskom okrugu – distribucija i fonetske karakteristike. Knjiga sažetaka. 30–31.

Међународни научни скуп Македонскиот јазик – извор на филолошки и културолошки истражувања, Институт за македонски јазик Крсте Мисирков, Скопје, 13–14. 11. 2019. г.: Чопа, Миљана. Квалитет вокала /е/ и /о/ у говору Поморавског округа. Књига сажетака, 50.

Међународни научни скуп Наука без граница 3, Филозофски факултет Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, 21–22. септембар 2019. г.: Чопа, Миљана. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним идиомом / новоштокавским говорима. Књига сажетака, 253‒254.

Међународни научни скуп Нaука и савремени универзитет 8, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 10. 11. 2018.г.: Чопа, Миљана. Прозодијска норма и језичка реалност на примеру постакценатских дужина. Наука и савремени универзитет 8: Друштвено‑хуманистичке науке ‒ књига резимеа. 57‒58.

Studentska lingvistička konferencija – Stulikon, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 10‒12. 5. 2018. g.: Čopa, Miljana. Postakcenatske dužine u govoru mladih prototipičnih predstavnika srpskog jezičkog standarda. Sažeci. 9−10.

Остало

Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.

Током докторских студија као стипендиста програма CEEPUS усавршавала се на Универзитету у Варшави, на Институту за славистику (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Rzeczpospolita Polska), као и на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński) где је, између осталог, учила пољски језик, а похађала је и Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, Warszawa, Rzeczpospolita Polska). У више наврата учествовала је на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј из Скопља, у Охриду (Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Универзитетот Св. Кирил и Методиј, Скопје – Охрид, Северна Македонија), у оквиру којег је учила македонски језик. Познавање више словенских језика од посебне је важности за послове које обавља као истраживач у Институту, који су везани за израду Општесловенског лингвистичког атласа.

Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру лингвистичког семинара за ученике средњих школа, под називом Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик, у  Образовно-културном центру Вук Караџић у Тршићу (од 2018. године).

мср Марија Гмитровић

Рођена 21. марта 1993. године у Крушевцу.

2016.  Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема дипломског рада: Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона, ментор: проф. др Војин Недељковић)

2017.  Завршила мастер-студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема мастер-рада: Придев gratus и његова породица у класичном латинитету, ментор: проф. др Војин Недељковић).

2017.  Уписала докторске студије на Филозофском факултету у Београду (Одсек за класичне науке).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2021.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Говори и пише енглески и грчки, служи се руским, чита италијански и француски.

Види више →

Рођена 21. марта 1993. године у Крушевцу.

2016.  Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема дипломског рада: Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона, ментор: проф. др Војин Недељковић)

2017.  Завршила мастер-студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за класичне науке (тема мастер-рада: Придев gratus и његова породица у класичном латинитету, ментор: проф. др Војин Недељковић).

2017.  Уписала докторске студије на Филозофском факултету у Београду (Одсек за класичне науке).

2018.  Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2021.  Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Тезе

Мастер-рад:

Придев gratus и његова породица у класичном латинитету (ментор: проф. др Војин Недељковић)

Дипломски рад:

Фигуративна употреба термина за боје код Цицерона (ментор: проф. др Војин Недељковић)

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач-сарадник 1. априла 2021.

Учешће на научним скуповима

Тринаести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2021.

GLAS (Graecae Latinaeque Antiquitatis Studentes), III интернационална студентска конференција, Љубљана (Словенија), 2017.

GLAS (Graecae Latinaeque Antiquitatis Studentes), II интернационална студенстска конференција, Сoфија (Бугарска), 2016.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop, (23. децембар) Кијев, Украјина, са рефератом „Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić (Дигитализација Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића)“ (у коауторству са Л. Бајчетић, А. Шпановић, С. Петровић).

Студијски боравци

Радионица под називом “EpiDoc XML Encoding of Roman Inscriptions from Serbia: Digitization of Ancient Epigraphic Heritage” у организацији Балканолошког института САНУ, Београд, 17–20. септембар 2018.

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–7. децембар 2018.

Радионица под називом „Дигитализација латинско-српског и латинско-бугарског речника” у организацији Центра за дигиталне хуманистичке науке, Београд, 24–28. јун 2019.

Радионица под називом „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex” у организацији Института за српски језик САНУ, Београд, 13–14. јун 2019.

Интензивни летњи курс грчког језика на Аристотеловом универзитету у Солуну од 19. августа до 13. септембра 2019.

Говори и пише енглески и грчки, служи се руским, чита италијански и француски.

др Светлана Слијепчевић Бјеливук

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

2009    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за српски језик и књижевност).

2010    Одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду.

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ.

2012    Постаје стални предавач српског језика као страног у Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Изабрана у звање научни сарадник.

Оснивач и уредник сајта за промоцију језичке културе Језикофил.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

Види више →

Рођена 12. фебруара 1986. године у Јагодини.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност (2009), одбранила мастер рад (2010) и докторирала на истом факултету.

Запослила се у Институту за српски језик САНУ (2011).

  Теза

Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу, докторска дисертација, одбрањена 25. 5. 2016. године, Филолошки факултет, Универзитет у Београду (ментор: проф. др Милош Ковачевић, чланови комисије: проф. др Јелена Јовановић, доц. др Марина Николић)

Научна звања

2017 Научни сарадник (изабрана 26. априла 2017)

Учешће на научним скуповима

III студентска научна конференција  Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2011

Језик, књижевност и комуникаицја, Ниш, 2011

Језик и идентитет, Пале, 2011

Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, 2011

IV научна конференција младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 2012

Време и история в славянските езици, литератури и култури, Софија, Бугарска, 2012

Језик, књижевност, вредности, Ниш, 2012

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2012

  1. Славистичка конференција когнитивне лингвистике, Загреб, Хрватска, 2012
  2. Андрићев симпозијум, Вишеград, Босна и Херцеговина, 2012

Међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2013

Трећа конференција младих слависта, Будимпешта, Мађарска,  2013

Језик, књижевност и маргинализација, Ниш, 2013

Иво Андрић у европском контексту – Травничка хроника, Грац, Аустрија, 2013

Језик, књижевност, време, Ниш, 2016

Међународни скуп слависта у Вукове дане, 2016

Језик, књижевност, простор, Ниш, 2017.

Предавања и промоције

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Дани европске културне баштине, Како изаћи из Врзиног кола: изрази у Речнику САНУ, 21. 9. 2014.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Разговор о књизи Раде Стијовић Језички саветник, 5. 3. 2015.

Задужбина Илије М. Коларца (Београд), Кад се удруже језичка култура и интернет, 15. 4. 2015.

Друштво младих лингвиста (Београд), Рекламно-пропагандни жанр у политичком дискурсу, 3.11.2015.

Народна библиотека „Радислав Никчевић” (Јагодина), Језичка култура на интернету, 24. 12. 2015.

Остале активности

 Негујмо српски језик, Градски секретаријат за културу, Филолошки факултета и Библиотека града Београда, 2015. и 2016.

Емисија Екипа, Радио Телевизија Србије, 2015–2016.

Говори и пише енглески, служи се немачким, руским и норвешким језиком.

др Весна Ђорђевић

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (назив мастер рада: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања).

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Види више →
 

Рођена 7. новембра 1984. године у Мајданпеку.

2009. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група за српски језик и књижевност са општом лингвистиком).

2010. Завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

2010/2011. Уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (смер: Српски језик).

2012. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (пројекат: „Опис и стандардизација српског језика”).

2013. Изабрана у звање истраживач сарадник.

2018. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески и словачки језик.

Тезе:

Ђорђевић, Весна: Сложенице са страном препозитивном компонентом у функцији именовања занимања, мастер рад, одбрањен 30. 9. 2010. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор: др Весна Ломпар, члан комисије: проф. др Мирослав Николић).

Ђорђевић, Весна: Видски парњаци у српском језику (имперфективни глагол : перфективни глагол изведен префиксима за, из, на, о, по, с и у), докторска дисертација, одбрањена 13. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Комисија: проф. др Весна Ломпар, ванредни професор, ментор, проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор, члан Комисије и др Марина Спасојевић, научни сарадник, члан Комисије).

Међународна сарадња и пројекти:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

Учешће на научним скуповима:

XVII научни скуп Емпиријска истраживања у психологији, 11–12. фебруар 2011, Филозофски факултет Универзитета у Београду, са рефератом Наративни и лингвистички приступ одбаченим и прихваћеним CV-јевима кандидата који конкуришу за посао, у коауторству са Наташом Цвијан.

Научни скуп Наука и традиција, 18–19. мај 2012, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, са рефератом: О значењу придевског суфикса -овит / -евит.

Међународна научна конференција Hudobné motívy vo frazeológii, 26–27. 9. 2014, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета у Братислави (у сарадњи са Словачком фразеолошком комисијом при Словачком комитету слависта), са рефератом: Фразеологизми с компонентом звоно, бубањ и гајде у фразеологији српског језика и њихови еквиваленти у словачком језику.

X међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, 23–25. октобар 2015, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, са рефератом: Фразеологизми у српској реп музици, у коауторству са Марином Николић.

Third International Interdisciplinary Conference for Young Scholars in Social Sciences and Humanities, Contexts 2015, 1. децембар 2015, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, са рефератом: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа, у коауторству са Нином Аксић.

46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 15–18. IX 2016, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видски парњаци и префиксација (префикс из-).

47. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–18. IX 2017, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Ка речнику видских парњака типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол.

Међународна научна конференција Словенски језици, књижевности и културе у контакту (посвећена јубилеју проф. Марије Добрикове), 28–29. септембар 2017, Катедра за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, Словачка, са рефератом: Видско парњаштво и категорија акционалности.

48. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 13–17. IX 2018, Међународни славистички центар, Филолошки факултет Универзитета у Београду, са рефератом: Видско парњаштво и акционалност.

Slavofraz 2019, 12–13. IV 2019, Филозофски факултет Универзитета Коменски у Братислави, са рефератом: Урок у српској народној традицији, у коауторству са Нином Аксић.

Остале активности:

2012–2014. Лектор српског језика на Катедри за словенску филологију Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави.

2014–2016. Сарадник на међународном пројекту Катедре за словенску филологију Универзитета Коменски у Братислави (projekt Katedry slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, grant VEGA 1/0543/14) под називом: Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch. Координатор пројекта: проф. др Марија Добрикова (doc. PhDr. Mária Dobríková, Csc.).

2016. Научни секретар на Mеђународном научном симпозијуму Словенска терминологија данас, одржаном 11–13. маја 2016. године, у организацији Института за српски језик САНУ, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матице српске.

2018. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, одржаном 30. јула – 12. августа, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

2013–2018. Научни секретар на 43, 44, 45, 46, 47. и 48. Међународном научном састанку слависта у Вукове дане, у организацији Међународног славистичког центра у Београду.

2019. Руководилац фразеолошке радионице у оквиру семинара Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик, 30. јул–12. август, Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу.

др Мирјана Петровић-Савић

Рођена 14. септембра 1979. године у Лозници.

2003 Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (Српски језик и књижевност).

2005 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошки одсек).

2007 Магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2013 Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду.

2014 Изабрана у звање научни сарадник.

Види више →
 

Рођена 14. септемба 1979. године у Лозници.

Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на Групи за српски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Тезе

Магистарски рад : Лексика свадбених обичаја у Рађевини (март 2007. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: ванр. проф. Љиљана Недељков, чланови комисије: доц. др Жарко Бошњаковић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Слободан Реметић).

Докторска теза: Топонимија Рађевине (октобар 2013. године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, ментор: проф. др Мато Пижурица, чланови комисије: академик Александар Лома и проф. др Жарко Бошњаковић).

Научна звања:

Изабрана у звање научни сарадник (30. IV 2014).

Учешће на научним скуповима

Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац, 2010.

Трећи научни скуп младих филолога, Крагујевац, 2011.

Четврти научни скуп младих филолога, Крагујевац, 2012.

II Међународни научни симпозијуми „Славянские языки и культуры в современном мире“, Москва, 2012.

Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Годишње заседање Међународне комисије и међународне радне групе Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА) при Међународном комитету слависта ОЛА, Београд, 2016.

Организација скупова

Секретар Организационог одбора међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, Београд, 2016.

Промоције

Учествовала у промоцији наших издања на заседању Међународне комисије и међународне радне групе ОЛА у Кракову са излагањем о шездесет трећем броју Српског дијалектолошког зборника.

На Сајму књига (Београд) говорила о зборнику радова посвећеном Милораду Ћорцу: Милорад Ћорац, педагог и научни радник и о монографији Књиге и књижевници: о језику и белетристици на страницама приштинског Јединства.

Педагошки рад

Члан комисије за испитивање услова за изборе у истраживачка звања сарадника Института за српски језик САНУ.

Унутрашњи је ментор сараднику на Институту за српски језк САНУ.

Остале активности

Члан Одбора за Ономастику САНУ.

Члан Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

мср Соња Манојловић

Рођена 27. јула 1989. године у Београду.

2012 Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (руски језик и књижевност).

2013 Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2014 Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (модул Језик).

2015 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

Учесник на европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, ENeL (2015–).

Види више →
 

Мастер рад: „Паремије о језику и говору у руском и српском језику“ (ментор проф. др Предраг Пипер).

Учествовала у радионици електронске лексикографије: ENeL Training School „Standard tools and methods for retro‑digitising dictionaries“, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

др Јелена Јанковић

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

2003    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност.

2003    Уписала постдипломске студије, смер Наука о Језику, на Филолошком факултету у Београду.

2004    Волонтирала у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ у склопу стипендије за младе таленте на магистарским студијама Министарства науке и заштите животне средине.

2005    Запослена у Институту за српски језик САНУ на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“ као истраживач приправник.

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Језик.

2010    Стекла звање истраживача сарадника.

2013    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2014    Ангажована у школској 2014/2015. години у настави на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду у својству докторанда.

2017    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2018    Стекла звање научног сарадника.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Види више →
 

Рођена 11. новембра 1980. године у Варшави, Пољска.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за пољски језик и књижевност (2003).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2005).

Докторирала на Филолошком факултету у Београду 2017.

Тезе:

Докторска теза

Етимологија у часопису „Наш језик“, докторска дисертација, одбрањена 4. септембра 2017. године, Филолошки факултет Универзитета у Београду (ментор проф. др Александар Милановић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (21.05.2010).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (08.07.2013).

Изабрана у звање научни сарадник (26.04.2018).

Међународна сарадња и пројекти:

2021–2022. Учесник међуакадемијског Mobility пројекта (ID number: SASA-SAS-21-04): New words, new media, new social and language tendency in Serbia and Slovakia (срп. Нове речи, нови медији, нове тенденције у језику и друштву у Србији и Словачкој; слч. Nové slová – nové médiá – nové tendencie v jazyku a spoločnosti v Srbsku a na Slovensku), који се реализује при Српској академији наука и уметности и Институту за српски језик САНУ у сарадњи са Институтом за лингвистику „Људовит Штур” Словачке академије наука.

2019–2021. Коруководилац српско‑пољског пројекта: „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, у оквиру Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима САНУ у сарадњи са Институтом за славистику Пољске академије наука у Варшави у периоду 2019–2021. године (ко-руководилац у Пољској dr Paweł KowalskiInstytut Slawistyki PAN).

Учешће на научним скуповима:

Трећи научни скуп Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковац 2010.

III Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2011.

Први босанскохерцеговачки славистички конгрес, Сарајево 2011.

Конференција Jazyk, literatura a region, Усти над Лабем 2011.

Међународна конференција Jезици и културе у времену и простору, Нови Сад 2011.

IV Научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад 2012.

Међународна научна конференција Култура: у потрази за новом парадигмом, Београд 2013.

Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 8, Нови Сад 2018.

Међународна научна конференција Nowe jakości i wartości we współczesnych językach słowiańskich, Варшава 2019.

Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, 28–30. октобра 2020. године, Институт за српски језик САНУ, Београд.

Међународна научна конференција Izzivi slavistike v 21. stoletju: 4. mednarodna znanstvena konferenca Slavistični znanstveni premisleki, 13–15. маја 2021. године, Филозофски факултет Универзитета у Марибору, Марибор, Словенија.

Међународна научна конференција Instruments for Creating Social Reality. Language – Discrimination – Society, Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra Slovenskej akadémie vied, Bratislava, 21–22. октобра у Братислави, Словачка.

Организациони одбор:

Члан организационог одбора међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема” (28–30. октобра 2020 у Београду), у организацији Института за српски језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметности, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Студијски боравак:

Међународни српско‑пољски пројекат „Израда електронске базе термина из лексикологије и фразеологије српског и пољског језика у оквиру система iSybislaw“, Варшава (Пољска), 3–9. новембра 2019.

Рад у настави:

Године 2014. држала асистентске вежбе из фонетике на предмету Савремени пољски језик Г–1, из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–3 и лекторске вежбе на предметима Савремени пољски језик Г–5 и Г–7 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Године 2015. држала вежбе из морфологије на предмету Савремени пољски језик Г–4, из творбе речи на предмету Пољски језик 6 и из лексикологије и лексикографије на предмету Пољски језик 8 на Катедри за полонистику Филолошког факултета у Београду.

Остале активности:

Учествовање у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.

Учешће на трибини Института за српски језик САНУ са приказом чланка: Piotr Żmigrodzki, The Polish experience of a national institute for language, National institutions and national languages, EFNIL, Mannheim 2018, 113–126.

Учешће на радионици „Писање речника у дигиталном окружењу – коришћење програма T-Lex“ у Институту за српски језик САНУ 13. јуна 2019. год.

Рецензент за зборник радова Језици и културе у времену и простору 8, Филозофски факултет, Нови Сад 2019.

Обучавала се за рад са славистичком библиографском базом iSybislaw, 8. новембар 2019. године у Варшави, у Пољској.

Држала обуку за рад са базом iSybislaw, 28. фебруара 2020. године на Филолошком факултету у Београду.

Говори и пише пољски, енглески и руски, служи се немачким и осталим словенским језицима.

Линк ка профилу на платформи ORCID

др Снежана Петровић

Рођена 1965. године у Београду.

1988 Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Оријенталну филологију.

1991 Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

1993 Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

2006 Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2007 Изабрана у звање научни сарадник.

2011 Изабрана у звање виши научни сарадник.

2017 Изабрана у звање научни саветник.

Добитник награде „Павле Ивић“ за 2013. годину, за књигу Турцизми у српском призренском говору.

Руководилац потпројекта „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника“ ИИИ пројекта „Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“ (2011–).

Руководилац пројеката „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“ (2014–2015) и „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“ (2015–2017).

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (2012–).

Координатор у европском пројекту COST IS1305 (European Network of e-Lexicography, ENeL) (2013–2017).

Представник Института за српски језик САНУ у DARIAH-RS, која је део европске организације DARIAH-EU (2015–).

Види више →
 

Рођена 1965. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Оријенталну филологију (1988).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ  (1991).

Тезе

Магистарски рад:

Историјат и стање проучавања турцизама у српскохрватском језику, одбрањен 23. маја 1993. године на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Славољуб Ђинђић, чланови комисије: акад. Павле Ивић, проф. др Дарко Танасковић).

Докторска теза:

Турцизми у српском призренском говору, одбрањена 28. септембра 2006. године на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Анђелка Митровић, чланови комисије: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Слободан Реметић, дописни члан САНУ Александар Лома).

Научна звања

У звање научног сарадника изабрана 23.05.2007. године.

У звање вишег научног сарадника изабрана 07.12.2011. године.

У звање научног саветника изабрана 14.02.2017. године.

Руковођење пројектима

Руководилац потпројекта „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника“ ИИИ пројекта „Интердисциплинарно истраживање језичког и културног наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“, финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја републике Србије, бр. 47016 (2011–).

Руководилац пројекта „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2014–2015). http://www.prepis.org/items/browse?collection=1

Руководилац пројекта „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2015–2017). http://raskovnik.org/

Награде

Награда „Павле Ивић“ за 2013. годину, коју додељује Славистичко друштво Србије, за књигу Турцизми у српском призренском говору.

Међународна сарадња и пројекти

Координатор у европском пројекту COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије (European Network of e-Lexicography, ENeL) (2013–2017). COST IS1305

Представник Института за српски језик САНУ у DARIAH-RS (Дигитална истраживачка инфраструктура за уметност и хуманистику), која је део европске организације DARIAH-EU (2015–).

Национални координатор DARIAH-RS Републике Србије, од 7. фебруара 2019. године.

ELEXIS – European lexicographic infrastructure, у оквиру програма Хоризонт 2020.

Чланства у научним и стручним телима

Члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету (2012–).

Члан делегације Србије у пројекту Атлас европских језика (Atlas Linguarum Europae) (2008–).

Потпредседник Заједнице института Србије за друштвене и хуманистичке науке (2008–2010).

Представник Института за српски језик САНУ у председништву и скупштини Заједнице института Србије (2008–).

Учешће на научним скуповима

Међународни научни скуп 21. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад 1991.

Међународни научни скуп 22. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад 1992.

Међународни научни скуп Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1992.

Седми међународни балканолошки конгрес, Солун 1994.

Међународна научна конференција Балканска лингвистика – синхронија и дијахронија, Солун 1997.

Међународни научни симпозијум о етимологији, општој, индоевропској, балканској и словенској лингвистици посвећен обележавању 90 година од рођења академика Владимира Георгијева, Софија – Банкја, 1998

Научна конференција Ирански језик и култура на југословенском простору, Београд 2000.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица 2001.

Девети међународни балканолошки конгрес, Тирана, 2004.

Међународни научни симпозијум Словенска етимологија данас, Београд 2006.

37. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2007.

Међународни  научни скуп Стање и перспективе науке о српском језику – Шездесет година Института за српски језик САНУ, Београд 2007.

Међународна научна конференција Етнолингвистика. Ономастика. Етимологија, Јекатеринбург 2009.

Међународна научна конференција Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Косовска Митровица 2009.

Међународни научни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Београд 2010.

Међународни научни скуп Савремена славистика и научно наслеђе С. Б. Бернштејна, Москва 2011.

Пети међународни турколошки симпозијум земаља југоисточне Европе, Призрен 2011.

Међународна nаучна конференција Etymological Symposium Brno 2011 – Theory and empiricism in Slavonic diachronic lingustics, Брно 2011.

II Међународна научна конференција Етнолингвистика. Ономастика. Етимологија, Јекатеринбург 2012.

Међународна научна лингвистичка конференција, Државни универзитет у Санкт Петербургу, 2014.

Регионална конференција Развој дигитализације – праксе и стандарди, Кладово, 28–30. мај 2014.

17. Међународна научна турска лингвистичка конференција, Руан 2014.

Међународна научна конференција Etymological Symposium Brno 2014Etymological Research into Old Church Slavonic, Брно 2014.

Прва међународна конференција о грчкој етимологији, Солун 2015.

Тринаеста национална конференција са међународним учешћем, Дигитализација културне баштине и дигитална хуманистика,  Београд 2015.

Међународна научна конференција Дигитална хуманистика, Београд 2015.

Међународна научна конференција Електронска лексикографија у 21. веку: повезивање лексичких података у дигиталном добу, Сасекс 2015.

Прва међународна научна конференција о језичким контактима на Балкану и у Малој Азији, Солун 2016.

Међународна научна конференција Оријенталистика јуче, данас, сутра,  поводом обележавања 90 година од оснивања одсека за оријенталистику Универзитета у Београду, Београд 2016.

XVI Међународни конгрес слависта, 20–27. август 2018, Београд.

XIII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, 26–27. октобар, Крагујевац.

2nd International Conference on Greek Etymology: Greek and Balkan etymology, Institute of Modern Greek Studies, Aristotle University of Thessaloniki, 9–10. новембар, Солун.

Међународна научна конференција: E-rječnici i E-leksikografija, 10–11. мај 2019, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Загреб.

Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, 15. октобар 2019, Српска академија наука и уметности, Београд.

Научни скуп Историјска лексикографија српског језика, 6–7. децембар 2019, Огранак САНУ у Новом Саду.

Научни скуп Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији, САНУ, 1–2. јун 2021, са радом „Српско језичко наслеђе са Косова и из Метохије у дигиталном окружењу“.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop, (23. децембар) Кијев, Украјина, са рефератом „Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić (Дигитализација Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића)“ (у коауторству са М. Гмитровић, Л. Бајчетић и А. Шпановић).

Међународна научна конференција XX Euralex International Congress, Dictionaries and Societies, Манхајм, Немачка (онлајн), 2022., (у коауторству са Л. Бајчетић, В. Илићем, А. Шпановић).

Организација скупова

Члан Организационог одбора међународног научног симпозијума „Словенска етимологија данас“, одржаног од 5–7. септембра 2006. у Београду.

Промоција  науке

Петровић, Снежана, Тома Тасовац: Изложба „Призрен – живот у речима“, Галерија науке и технике САНУ, 14. – 30. октобар 2013.

Петровић, Снежана, Тома Тасовац: Гостовање изложбе „Призрен – живот у речима“ у Музеју језика и писма при Центру за културу „Вук Караџић“ из Лознице, на 81. Вуковом сабору у Тршићу, 14–28. септембар 2014.

Предавања и промоције

1990. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом Турцизми у српскохрватском језику.

1993. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом: Етимолошка раслојеност турцизама у српскохрватском језику.

1998. године одржала предавање на Филолошком факултету у Београду под насловом Словенска етимологија у балканском контексту – турцизми, у оквиру циклуса предавања „Словенска етимологија данас“.

2001. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке секције Истраживачке станице у Петници (Ваљево) под насловом: Особине румелијских дијалеката у српско-хрватским турцизмима.

2003. године одржала предавање у оквиру Лингвистичке трибине Института за српски језик САНУ под насловом Турцизми као лексикографски проблем.

2003. године одржала два предавања на Institu Europeu de la Mediterránia, Barcelona: Identidad, definición y autodefinición de los Balcanes и Los Balcanes y las connotaciones que se les han ido aňadiendo a lo largo de la historia.

2003. године учествовала на семинару посвећеном животу и делу проф. Фехима Бајрактаревића, у организацији Филолошког факултета у Београду, Иранског културног центра и Гете института, са предавањем Фехим Бајрактаревић о речима источњачког порекла у српско-хравтском језику.

2008. године одржала предавање на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони под називом Eslavos en los Balcanes – visiones distintas de una misma realidad en la construccion de la identidad.

2008. године одржала два предавања у културном центру Fundacio Caixa Cataluna у Барселони Dominio Otomano y Austrohungaro en los Balcanes и Los Balcanes durante el siglo XIX y los principios del siglo XX.

2010. године одржала предавање на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони под називом Las identidades nacionales en Kosovo: el papel del mito y de la religión.

2013. Говор поводом тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ (поред: С. Петровић, Ј. Влајић-Поповић, А. Ломе), Галерија науке и технике САНУ, Београд 2013.

2015. говор на представљању речника Марије Ђинђић Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük, Türk Dil Kurumu Yayınları, одржаног у сали бр. 2 Српске академије наука и уметности.

2015. године одржала предавање под насловом Дигитализација штампаних и рукописних речника. Ка изради дигиталне инфраструктуре за српски језик (са Томом Тасовцем и Аном Тешић) у сали бр. 2 Српске академије наука и уметности.

2017. Одржала предавање под насловом Дигитализација рукописне и дијалекатске грађе у Институту за српски језик САНУ на стручној конференцији Нови хоризонти процеса дигитализације у Србији (организованој у оквиру међународног пројекта из програма „Endangered Archives“ Британске библиотеке, одржаној у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

2017. Говор под насловом Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ на представљању пројекта Расковник: речничка платформа Института за српски језик САНУ, одржаног у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.

2018. Одржала предавање под насловом „Речничка платформа Расковник – Претражујмо Вука“ у Образовно-културном центру „Вук Караџић“ и Музеју језика и писма из Лознице, а у оквиру Дана Музеја језика и писма који су ове године били посвећени обележавању два века од објављивања Српског рјечника В. Караџића.

2018. Одржала предавање под насловом „Стари речници и нове технологије“ у огранку САНУ у Новом Саду.

2018. Одржала предавање под насловом „Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ“ у Друштву младих лингвиста.

2019. Одржала предавање под насловом „Дигитализација Вуковог Рјечника на платформи ИСЈ САНУ Расковник“, у оквиру летњег семинара „Језичка култура“ у Тршићу.

2021. Одржала предавање под називом „Речничка платформа Расковник“ у оквиру радионице за дигиталну хуманистику у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу (20. јули).

Рад у настави

1992–1993. и 1996–1998. држала вежбе из предмета Турски језик I и II на Одсеку за оријенталистику Филолошког факултета у Београду.

2008. држала курс Арапска граматичка терминологија на Групи за арапски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.

Остале активности

Рецензент је две монографија, два зборника радова и више чланака за часописе (Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Гласник етнографског института САНУ, Годишњак за српски језик и др.) и зборнике радова.

Члан пет комисија за одбрану магистарског рада и шест за одбрану докторске дисертације на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Члан више комисија за избор у истраживачка и научна звања. Члан две комисије за избор у звање виши научни сарадник, у једном случају председник комисије (М. Ђинђић, М. Вучковић).

Знање језика:

активно: енглески, шпански, руски, турски,

пасивно: италијански, француски, арапски, сви словенски језици.

др Ана Шпановић

Рођена 25. новембра 1984. године у Београду.

2008    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Група за италијански језик и књижевност).

2009    Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду (смер Наука о језику).

2011    Запослила се у Институту за српски језик САНУ (Етимолошки одсек).

2014    Изабрана у звање истраживач сарадник.

2016    Докторирала на Филолошком факултету у Београду.

2017    Реизабрана у звање истраживач сарадник.

2018    Изабрана у звање научни сарадник.

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник на пројекту „Призрен – живот у речима. Дигитализација рукописне рукописне збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2014–2015). prepis.org

Учесник на пројекту „Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике“, финансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије (2015–2017). raskovnik.org

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Говори и пише италијански, француски и енглески, служи се шпанским, немачким, руским.

Види више →
 

Рођена 25. новембра 1984. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за италијански језик и књижевност (2008).

Запослила се у Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ (2011).

Тезе

Докторска теза:

„Романизми у народним говорима Старе Црне Горе и Брда“, одбрањена 14. септембра 2016. године (ментор: проф. др Гордана Терић, чланови комисије: проф. др Александар Лома, проф. др Вања Станишић).

Научна звања:

Изабрана у звање истраживач сарадник (02.02.2014).

Реизабрана у звање истраживач сарадник (24.02.2017).

Изабрана у звање научни сарадник (31.10.2018).

Међународна сарадња и пројекти

Учесник српско-словеначког билатералног пројекта „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“ (2012–2013).

Учесник европског пројекта COST IS1305 Европска мрежа електронске лексикографије / European Network of e-Lexicography, EneL (2013–2017).

Учешће на научним скуповима

Четврти научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2012.

Први међународни интердисциплинарни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука „Контексти“, Нови Сад, 2012.

Пети научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2013.

Трећа конференција младих слависта (3rd Conference for Young Slavists), Будимпешта, 2013.

Шести научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2014.

Седми научни скуп младих филолога Србије, Крагујевац, 2015.

Тринаеста национална конференција са међународним учешћем, „Дигитализација културне баштине и дигитална хуманистика“,  Београд 2015.

47. Међународни научни скуп слависта у Вукове дана, Београд 2017.

Језици у културе у времену и простору 8, Нови Сад, 2018.

Међународна научна конференција DHW 2021: Digital Humanities Workshop, (23. децембар) Кијев, Украјина, са рефератом „Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić (Дигитализација Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића)“ (у коауторству са М. Гмитровић, Л. Бајчетић и А. Шпановић).

Међународна научна конференција XX Euralex International Congress, Dictionaries and Societies, Манхајм, Немачка (онлајн), 2022., (у коауторству са Л. Бајчетић, В. Илићем, А. Шпановић).

Предавања и промоције

„Дигитализација штампаних и рукописних речника – Ка изради дигиталне лексикографске инфраструктуре за српски језик“ (заједно са колегама Снежаном Петровић и Томом Тасовцем), сала 2 Српске академије наука и уметности, 24. 12. 2015. године.

„Основе дигиталне хуманистике и електронске лексикографије“, Летња школа србистике у Тршићу, уводно предавање за секцију Дигитална хуманистика (почетни ниво), 19.7.2021.

„Дигитална хуманистика – гледајмо прошлост на нов начин“, Летња школа србистике у Тршићу, 20.7.2022.

Студијски боравци

Међуакадемијска сарадња САНУ и Саксонске академије наука и уметности (Sächsische Akademie der Wissenschaften zu Leipzig), Јена (Немачка),  8–13. мај 2011.

Међународни српско-словеначки билатерални пројекат „Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект“, Љубљана (Словенија), 5–16. новембар 2012. и 3–10. новембар 2013.

Радионица под називом DiXiT Camp „XML/TEI for Digital Scholarly Editions –Standards, tools and software“ под покровитељством Европске комисије, Marie Curie Action програма, Грац (Аустрија), 14–19. септембар 2014.

Пролећна школа под називом „Advanced XML/TEI technologies for Digital Scholarly Editions“, у организацији IDE (Institut für Dokumentologie und Editorik), Zentrum für Informationsmodellierung – Austrian Centre for Digital Humanities), DiXiT (Digital Scholarly Editions Initial Training Network), Грац (Аустрија), 13–17. април 2015.

Летња школа под називом ENeL Training School „Standard tools and methods for retro-digitising dictionaries“, у организацији COST Action IS1305 WG2, Лисабон (Португал), 6–10. јул 2015.

Студијски боравак у оквиру  Lexical Data Master Class у организацији DARIAH, Бранденбуршске академије (BBAW), Inria и Центра за дигиталне хуманистичке науке, Берлин (Немачка), 3–9. децембра 2017.

Остале активности

Сарадник на реализацији изложбе „Призрен – живот у речима“, Галерија науке и технике САНУ, 14–30. октобар 2013.

Учествовала у припреми јубиларног зборника радова „Ка изворима речи. Тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ“ (технички послови и коректура), 2013.

Говори и пише енглески, француски и италијански, служи се шпанским, немачким, руским.