Категорија: Одсеци

мср Драгана Дукић

2014. Завршила Филолошки смер Шабачке гимназије.

2019. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност.

2020. Завршила мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик. Одбранила мастер-рад Славенизми у Вуковим речницима пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2020. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.

2021. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у оквиру пројекта Министарства просвете РС за укључивање младих истраживача у рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.            

Говори и пише енглески језик, служи се руским језиком.

Види више →

Радно искуство:

2017. Учествовала као волонтер на пројекту израде дигиталног издања старословенског речника Франца Миклошића у Институту за српски језик САНУ.

2018. Радила као библиотекар и лектор у Југословенском драмском позоришту.

2019–2021. Предавала српски језик у Филолошкој гимназији у Београду, Петој београдској гимназији и Основној школи „Краљ Петар II Карађорђевићˮ у Београду.

Учешћа на научним скуповима:

Прва научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Красновидово, 8–13. новембар 2019.

Трећа научно-практична школа србистике: Доминанте српске културе, Москва (одржана преко платформе Зум), 6–7. новембар 2021.

Популаризација науке:

2017. Била један од организатора трибине Од слепих гуслара до имејлова: српски језик кроз време у Студентском културном центру.

Остале активности:

2021. Учествовала у припреми издања (уређивање библиографије, течнички послови, коректура): Сергеј Јурјевич Темчин, Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века: проучавање извора и културне везе, Београд – Подгорица – Вилњус: Институт за српски језик САНУ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори – Институт за литвански језик, 2021.            

2022. Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

Нови прилози српском правопису 2

У септембру 2022. је изашла публикација Нови прилози српском правопису 2, зборник радова с научног скупа „Актуелна питања српског правописа“, који је одржан 23. октобра 2021. у организацији Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске на Филолошком факултету у Београду.

др Недељко Р. Богдановић

 Биографија:

Рођен је у Бучуму (1938, – родитељи Рада и Раден), општ. Сврљиг. Основну школу учио је  у Бучуму, нижу гимназију у Сврљигу, средњу економску у Нишу. Вишу педагошку завршио је у Нишу (1966), Филолошки факултет у Београду (1968), где је положио магистратуру (1976, тема: ,,Говори Бучума и Белог Потока у светлости најновије дијалектолошке грађеˮ), и докторат (1985, тема ,,Говор Алексиначког Поморављаˮ). После надничарења по грађевинама и пољопривредним добрима у Бачкој, радио је  у грађевинарству Ниша, службовао  у Сврљигу као књиговодствени и административни радник. Служба у просвети: Основна школа у Белом Потоку (Књажевац), Школа за металске раднике ,,Станко Пауновићˮ, Ниш. Радио је као лектор/коректор у Издавачкој установи ,,Градинаˮ.  Ниш. Универзитетска служба: Филозофски факултет у Приштини  (1980–1988: Дијалектологија), Филозофски факултет у Нишу (1988–2004: Дијалектологија, Историја језика, Старословенски језик). Од 2004. године пензионер. Стекао звање редовни професор универзитета, био ментор магистарских и докторских дисертација.

Био је оснивач и управник србистичких студија на Филозофском факултету у Нишу, наставник и продекан за науку Фулозофског факултета у Нишу, начелник Одсека језика и књижевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.

Био је секретар Редакционог одбора Енциклопедије Ниша,       Био је главни и одговорни уредник научног часописа Facta universitatis, члан редакције Нишког зборника, члан уредништва часописа за књижевност, културу и баштину БДЕЊЕ, уредник Етно–културолошког зборника,  и члан Уредништва Српскког дијалектолошког зборника. Члан је Одбора за дијалектологију и ономастику и Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе САНУ. Сарадник на научноистраживачком пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Био је руководилац пројекта Лексиколошка истраживања југоисточне Србије, и Пројекта Пастирска лексика југоисточне Србије.

Покретач је истраживања опсцене и вулгарне лексике у српском језику (скупови, зборници, сопствене лексичке збирке).

Учесник је на научним скуповима, држао предавања по позиву, рецензирао и промовисао издања из области науке о српском језику.

Поред својих ауторских издања приредио је више од 30 туђих издања и зборника радова са научних скупова.

Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву,  (са више ауторских књига прича, песама, приређених књига).

СПИСАК   ЧЛАНОВА  ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА на дан 20. 4. 2022.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕИНСТИТУЦИЈА
проф. др Срето Танасић, председникСАНУ Београд
академик Слободан РеметићАНУРС Бањалука
академик Бранислав ОстојићЦАНУ Подгорица
проф. др Александар МилановићМатица српска
проф. др Исидора БјелаковићМатица српска
проф. др Мирослав НиколићИнститут за српски језик САНУ
др Владан Јовановић, секретарИнститут за српски језик САНУ
проф. др Милорад ДешићФилолошки факултет у Београду
проф. др Душка КликовацФилолошки факултет у Београду
проф. др Слободан МарјановићФилозофски факултет у Нишу
проф. др Драгољуб ПетровићФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Мато ПужурицаФилозофски факултет у Новом Саду
проф. др Сања ЂуровићФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу
проф. др Станислав СтанковићФилозофски факултет у Приштини/ Косовској Митровици
проф. др Милош КовачевићФилозофски факултет у Источном  Сарајеву
проф. др Јелица СтојановићФилолошки факултет у Никшићу
проф. др Драгомир КозомараФилолошки факултет у Бањалуци
проф. др Вељко Брборић,        потпредседникСрпска књижевна задруга
  

Годишња скупштина Одбора за стандардизацију српског језика

Одбор за стандардизацију српског језика одржао је годишњу скупштину 20. априла 2022. године. Скупштину је отворио њен председник проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС. После одавања почасти преминулим члановима Одбора и његових комисија уследиле су поздравне речи. Академик Владимир Костић, председник САНУ, у својој речи указао је на значај Одбора за стандардизацију српског језика и истакао потребу да и држава јаче стане иза њега. Академик Рајко Кузмановић, председник АНУРС, у писму скупштини је такође изнео да цени велико залагање Одбора за статус српског језика и бригу о језичкој култури. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у поздравној речи истакао је значај Одбора као највишег тела науке и струке и  казао да га држава мора питати кад су посреди језичка питања, да не би доносила погрешне одлуке. Академик Бранислав Остојић, представник ЦАНУ у Одбору, писмом се обратио и такође подржао рад Одбора и своју спремност да у њему и убудуће ради. Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, у коме је и седиште Одбора, указала је да пред Одбором и језичком струком стоје обавезе које треба у наредном периоду решавати и спремност Института да и даље сарађује са Одбором у свим пословима. Одбор је поздравила проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета у Бањој Луци и указала на значај његовог рада, а у име Филозофског факултета у Приштини/Косовској Митровици обратио се проф. др Станислав Станковић у име декана. У име Министарства просвете и науке обратила се др Милка Андрић, истакавши значај Одбора и захвалила се Одбору за стручно мишљење које је ово министарство добило поводом решавања неких крупних проблема. У своме обраћању Одбор су подржале и истакле његов  значај и професори Рајна Драгићевић и Весна Ломпар, председници Савеза славистичких друштава Србије и Друштва за српски језик и књижевност Србије. Из Министарства културе и информисања стигао је допис да је потпредседник Владе и министар овог ресора Маја Гојковић спречена да присуствује раду скупштине јер није у држави. Седници Одбора присуствовали су и председници – сем једног, заменици, секретари и неки чланови Одборових комисија.  

Пошто због вируса короне претходне две године скупштина није могла бити држана, председник Одбора Срето Танасић се у извештају осврнуо на  рад у периоду 2019–2021. одина. Он је детаљније говорио о ангажовању Одбора у овом периоду око више крупних проблема. Дуго година се Одбор залагао за усвајање новог закона о језику и писму, што је било  потребно после распада велике Југославије и распада српско-хрватског језичког заједништва како би се законски регулисао статус српског језика у новим приликама, али и обавеза после усвајања Устава Србије ради усклађивања закона са уставним одредбама о језику и писму. То је, нажалост, дуго одлагано због чега смо трпели велику штету. Коначно је закон донесен у септембру 2021. Добро је што је закон усвојен јер се тиме стварају услови да се у Србији ради на осмишљавању и спровођењу језичке политике, што је задатак државе и струке. Одбор је задовољан улогом коју му је закон наменио у будућем Савету за језик. Танасић је затим истакао да је прошле године  донесен и Закон о родној равноправности, који је у виду у ком је усвојен врло штетан, не само са становишта лингвистичке струке, јер је под плаштом бриге о положају жена озаконио један идеолошки покрет који руши језике и културе, хришћански начин живота, разара породицу, уводи вербални деликт и забрану слободе научног мишљења, о чему су говорили стручњаци разних профила на Округлом столу у Матици српској 3. јула 2021.

Такође, протеклих година Одбор је стално указивао на лош статус српског језика у основној и средњој школи, о чему сведочи и недозвољиво мали број часова наставе српског језика, све израженији проблеми у вези са уџбеницима и др. Одбор се обратио и Конференцији универзитета Србије са захтевом да се настава српског језика уведе на све факултете у складу с њиховим профилима, што је нужан услов за функционалну писменост академских грађана, на чему одлучно инсистира и новоустановљена Интеркатедарска србистичка конференција. Нажалост, КОНУС је без било каквих разговора са струком тај предлог одбио. То говори да код многих представника академске заједнице још не постоји свест о значају српског као националног језика. Одбор је у претходне три године посебно радио на стварању стручне подлоге за ново издање Правописа српског језика. Са једне тематске конференције објављен је зборник реферата, а са оне од 23. октобра 2021. зборник је у штампи.

 У овом трогодишњем периоду Одбор је давао стручно мишљење многима – државним институцијама, информативним кућама, појединцима из земље и иностранства, свима који су му се обраћали, али и кад је сам видео потребу, писао је многим органима и институцијама. Усвојио је и више одлука о појединим питањима од ширег значаја за стручну и културну јавност. У овим пословима је често сарађивао и са појединим својим комисијама, које су радиле све време у складу са својим годишњим плановима, о чему сведоче извештаји. Чланови Одбора су држали предавања у вези са статусом српског језика и писма на трибинама, округлим столовима у информативним кућама, у Београду и другде у Србији, али и изван Србије.

На крају је истакнуто да је у протекле три године Одбор био изузетно активан делујући у складу са задацима који су приликом оснивања стављени пред њега. Делатност Одбора је и у Србији и на целокупном српском језичком и националном простору препозната и прихваћена, он добија широку подршку културне јавности.

Председник Одбора је рекао да ће  се у 2022. години радити на задацима који стоје пред њиме и у складу са потребама које се буду јављале. А најавио је да ће се крајем 2022. године одржати скупштина на којој ће се обележити и јубилеј – 25 година од оснивања Одбора.

Извештај и предлог плана рада у 2022. години чланови Одбора су једногласно подржали.

27. априла 2022.                                  Председник Одбора

                                                                                             проф. др Срето Танасић,                                                                    дописни члан АНУРС

мср Јована Шћеповић

  • Рођена 9. јуна 1994. у Ужицу
  • 2013. уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2017. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група: Српски језик и књижевност; наставнички профил)
  • 2018. завршила мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: Српски језик – наука и примена)
  • 2018. уписала докторске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Језик, књижевност, култура модул: Српски језик)
  • 2019. запослила се на Лексикографском одсеку Института за српски језик САНУ (Одсек Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ) и стекла звање истраживач-приправник
  • 2021. Пријавила докторску дисертацију Експресивна лексика говора Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ, ментор проф. др Михаило Шћепановић
  • Говори и пише енглески језик, служи се руским и шпанским језиком
Види више

Академски радови: Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, мастер рад, одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Михаило Шћепановић)

Излагања на начним скуповима/конференцијама:

XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019.

VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.

Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019.

XII научни скуп Младих филолога, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар, 2020.

Одржане радионице/презентације:

Одржана радионица У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ) 6. октобра 2022. године у СШ Свети Ахилије.

Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића; 61. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 7. фебруар 2020. године

Похађање научних школа и радионица:

2015. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету

2016. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу

Радно искуство:

2022. Истраживач-сарадник (од 1. априла) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Истраживач-приправник (од 22. јула) на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Институт за српски језик САНУ.

2019. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар‒јун].

2018. Волонтер на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ [септембар‒јул 2019].

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун].

2018. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [Београд].

2017‒2020. Професор српског језика као страног (Lingua franca, Euroschool, Queen Victoria).

Чланства:

Члан Удружења фолклориста Србије од 2019. године

Члан-сарадник Матице српске од 2020. године

Остале активности:

Члан радне групе за представљање рада Института за српски језик САНУ и институтских издања у оквиру припреме организације јубилеја 75 година постојања Института за српски језик САНУ.

Академик Иван Клајн (31. јануар 1937–31. март 2021)

Напустио нас је академик Иван Клајн, члан Одбора за стандардизацију српског  језика. Академик Клајн дао је огроман допринос српској филолошкој науци и култури.

мср Сандра Савић

Рођена 3. 2. 1994. године у Нишу.

2017. године дипломирала на Основним академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године дипломирала на Мастер академским студијама на Филозофском факултету у Нишу.

2018. године уписала Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу.

2019. године запослила се у Институту за српски језик САНУ (Дијалектолошка истраживања српског језичког простора).

Види више →

Сандра (Горан) Савић рођена је 3. 2. 1994. године у Нишу. Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану завршила је са одличним успехом, након чега уписује Гимназију „Бора Станковић” у Нишу, друштвено-језички смер, и завршава је такође са одличним успехом. Након завршене средње школе уписује Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу, 2013. године. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломираног филолога. Мастер академске студије филологије уписала је школске 2017/2018.  на Филозофском факултету у Нишу, модул српски језик, a завршила октобра 2018. године, када је одбранила мастер рад под називом Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске академске студије филологије уписала је школске 2018/2019. на Филозофском факултету у Нишу. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од априла 2019. године ради као истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора.

Учешћа на скуповима:

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Ниш, 2021.

Језици и културе у времену и простору 10, Филозофски факултет Нови Сад, 2021.

Језици и културе у времену и простору, Филозофски факултет у Новом Саду, 2019.

Материјална и духовна култура Срба у мултиентничким срединама и/или периферним областима, Филозофски факултет у Нишу, 2019.

Наука без граница у Косовској Митровици, 2019.

Једанаеста научно-стручна конференција Студенти у сусрет науци, Универзитет у Бањој Луци, 2018.

Седма студентска лингвистичка конференција – Стуликон, Филозофски факултет у Загребу, 2018.

Друштвене и хуманистичке науке на раскршћу, Филозофски факултет Универзитета у Тузли, 2018.

Десети научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2018.