Дана 19. 11. 2024. године у оквиру културно-образовне манифестације 4. Дани Вука Караџића у Чачку, сарадник Института за српски језик САНУ др Владан Јовановић, научни саветник, одржао је предавање под насловом „Српски језик у образовању, култури и службеној употреби“.
Предавање је одржано у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“, на позив домаћина Данијеле Ковачевић Микић, председника Удружења Чувари дела Вука Караџића – Огранка Вукове задужбине у Чачку. Непосредно пре почетка предавања присутне госте је поздравила госпођа Ковачевић Микић, која је водила програм. Она је укратко представила рад удружења на чијем је челу, а потом је дала реч др Оливери Крупеж, модератору програма. Кратак приказ делатности Удружења био је сасвим довољан да заинтересована јавност стекне увид у плодоносан рад овога тела, које обухвата широко поље активности на пољу чувања традиције, матерњег језика, књижевности, фолклора и других облика српског идентитета. Може се слободно казати да Удружење својим радом и залагањем доноси значајне резултате које по обиму и квалитету превазилазе форму „удружења“. Његови сарадници се потврђују као достојни чувари дела Вука Стефановића Караџића и српске језичке и фолклорне баштине.
Предавање Владана Јовановића било је усмерено на представљање положаја српскога језика и његовог писма у јавном животу, нашем друштву и просвети данас. Уз приказивање актуелних изазова и проблема са којима се суочавају стручњаци за српски језик, предавачи српског језика, али и целокупно наше друштво којем српски језик представља језик писмености, наведени су и коментарисани предлози решења која су, пре свега, дефинисана и усвојена у референтним стручним установама (Матица српска, Институт за српски језик САНУ итд.), те изнета на научним скуповима (интеркатедарске србистичке конференције које се редовно одржавају у Тршићу, на којима се образовање ученика у оквиру предмета Српски језик и књижевност налази у средишту досадашњих саветовања и декларација) и прокламована у стручним телима, као што су Одбор за стандардизацију српског језика и Савет за српски језик при Влади Републике Србије. Узимајући у обзир чињеницу да је број часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама недовољан за функционално описмењавање ученика и усвајање градива на нивоу неопходног општег образовања, указано је да се тиме смањује могућност да се на факултетима студенти коначно формирају као образовани људи, те да остаје сасвим мало од наше културе језика и културе мишљења у јавном простору у будућности.
Посебна пажња била је посвећена једном од највећих проблема за бригу о српском језику – не само као школском предмету и науци која га изучава већ и о његовој јавној употреби – тзв. родно осетљивом језику у оквиру одредаба Закона о родној равноправности, чију је примену суспендовао Уставни суд Републике Србије, после трогодишњег апела више научних установа и угледних појединаца – професора, истраживача, црквених великодостојника и др. Када је реч о српском матичном писму ћирилици, истакнуте су активности Одбора за стандардизацију српског језика, Савета за српски језик и удружења за бригу о ћирилици. Такође је истакнуто да залагања ових институција уливају наду да ће се процес систематског повлачења и потискивања ћирилице из јавног простора зауставити и вратити јој место које јој по традицији и закону припада.
