Сарадници Института за српски језик САНУ на конференцији „Језици и културе у времену и простору”

Сарадници Института за српски језик САНУ учествовали су на јубиларној 10. конференцији Језици и културе у времену и простору, која је одржана 20. и 21. новембра у организацији Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, у онлајн формату.

Скуп су поздравним речима отворили проф. др Сабина Халупка Решетар, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Новом Саду, проф. др Миливој Алановић, продекан Филозофског факултета и проф. др Снежана Гудурић, руководилац пројекта Језици и културе у времену и простору од његовог оснивања. Пленарна излагања у домену лингвистичких истраживања одржале су проф. др Рајна Драгићевић (првог дана скупа), на тему У сусрет новом српском општем речнику: преплитање модерне и традиционалне лексикографије, и проф. др Марија Стефановић (другог дана скупа), на тему Концептуализација глупости у руском и српском језику.

Током два дана трајања конференције, учесници и заинтересоване колеге имали су прилику да излажу/слушају реферате у 24 тематски организоване сесије, од којих је чак 18 било посвећено језичким питањима. Као посебно значајна за савремену српску лексикографију издваја се сесија посвећена представљању рада на Српском речнику новијих англицизама (СРНА), који је у штампаном и дигиталном формату објављен 2021. године. Учесници сесије (проф. др Твртко Прћић, проф. др Јасмина Дражић, проф. др Милан Ајџановић, проф. др Соња Филиповић Ковачевић, проф. др Страхиња Степанов, проф. др Олга Панић Кавгић, проф. др Мира Милић, мср Марина Шафер, мср Александра Кардош, мср Марија Савић, мср Милан Обрадовић и проф. др Биљана Мишић Илић) говорили су о принципима његове организације и реализације, као и научној заснованости овог речника, о прикупљању, одабиру и обради грађе, формирању речничког чланка, дефинисању, граматичким и творбеним аспектима одредница итд.

Такође, важна места током трајања скупа заузимале су и Промоције. На суботњој промоцији  (20. новембар), проф. др Снежана Гудурић говорила је о резултатима, замасима и научном значају пројекта Језици и културе у времену и простору у периоду 2011–2019. године, а представљена су и два тома истоименог тематског зборника објављена 2020. године (проф. др Биљана Радић Бојанић), као и специјални тематски зборник Where Our Languages and Cultures Meet and Mix: a View from Serbia. Selected Papers from the Research Project Languages and Cultures in Time and Space (2011–2019), који је приказао проф. др Предраг Новаков. На недељној промоцији (21. новембар), професори Филозофског факултета говорили су о неким од најзначајнијих новијих публикација објављених у склопу овог деценијског Пројекта, а то су монографије Соње Филиповић Ковачевић – Pojmovna metafora i metonimija u teoriji i praksi, Едите Андрић – Tanulmányok a magyar és szerb színnevekről / Studije o nazivima boja u mađarskom i srpskom jeziku и Александра Кавгића – Nastava korpusne lingvistike na studijama anglistike, као и речници Словнїк компютерскей терминолоґиї (Михајло Фејса) и Srpski rečnik novijih anglicizama (групе аутора).

Сарадници Института за српски језик САНУ поносни су што су у свим протеклим годинама (2011–2021) били учесници традиционалне новосадске међународне конференције Језици и културе у времену и простору и својим рефератима и радовима у тематским зборницима доприносили њиховом квалитету.

Ове године своја истраживања у трима сесијама имало је прилику да представи чак 13 сарадника Института, њих 11 са Одсека за дијалектолошка истраживања и 2 са Одсека Речника САНУ. Првог дана скупа, у оквиру тематске сесије под насловом „Лексика”, излагале су реферате о дијалекатској лексици др Мирјана Петровић СавићО хидронимима у Јадру,  др Бранкица Марковић – на тему Повртарска лексика села Крушедола у Срему, др Биљана Савић – на тему Из лексике одијевања и обувања у Великом Блашком (код Бање Луке), као и др Ана Савић Грујић, која је у коауторству са мср Јованом Бојовић говорила о резултатима истраживања чија је тема Из пастирске лексике југоисточне Србије. Проф. др Драгана Радовановић је у коауторском реферату са Аном Макишовом представила Slovačko-srpske veze: iz svadbene terminologije, а др Тања Милосављевић приказала је у свом излагању Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору. Експресивна лексика стандардног и савременог разговорног језика мотивисала је истраживање др Јоване Јовановић, која је изложила реферат на тему Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације.

Другог дана скупа, у тематској сесији „Дијалектологија” учествовали су мср Веселин Петровић, чији је предмет истраживања Судбина ономастичке лексике на подручју руралних области југозападне Србије у светлу смене генерација становништва, као и мср Сандра Савић, која је изложила реферат на тему Из ономастике Заплања: микротопонимија заплањског села Тасковићи. У тематској сесији под називом „Граматика” учествовало је троје сарадника Института – др Марина Јуришић, чији је предмет истраживања Предлог близу у српским народним говорима, др Зоран Симић, који је изложио реферат на тему Падежни формализатори просторне сублокализације и супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима, као и др Милена Јакић Шимшић, која је у коауторству са Тијаном Весић Павловић представила истраживање на тему Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми.

Сарадници Института за српски језик САНУ током дводневног трајања међународне конференције Језици и културе у времену и простору 10 учествовали су у занимљивим и продуктивним научним дискусијама, а њихови реферати биће преточени у научне радове и након добијања позитивних рецензија, објављени у истоименом тематском зборнику са овог значајног, јубиларног скупа.