На недавно завршеном „XVI међународном конгресу слависта” (20-27. августа 2018) учешће су узели и сарадници Института за српски језик.
Део програмског одбора Конгреса били су академик Александар Лома, др Јасна Влајић-Поповић, проф. др Софија Милорадовић, др Срето Танасић и проф. др Слободан Реметић.
Другог дана Конгреса у секцији “Етимологија” излагање је имао академик Александар Лома на тему “Стсрп. себрь у општесловенском и индоевропском контексту”. У истој секцији др Снежана Петровић и др Марија Вучковић имале су излагање о “Етимолошким речницима српског језика – од концепције ка методологији”.
Истог дана у секцији посвећеној “Дијалектологији” реферат је имао проф. др Слободан Реметић – “Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струја (лингвистички и социолингвистички аспект)”.
У оквиру тематског блока “Категорія багатозначності в теорії і практиці слов’янської термінографії” др Владан Јовановић је излагао реферат “Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије)”.
У оквиру секције посвећене лексикографији постер-излагање имале су др Марина Спасојевић и др Александра Марковић на тему “Лексикографски аспекти представљања значењске мреже предлога по у српском језику”.
Трећег дана Конгреса у оквиру секције “Историја словенских језика” реферат је имао др Виктор Савић на тему “Однос између народне и књижевне лексике у Типику архиепископа Никодима (1318/1319)”. У секцији “Дијалектологија” излагала је проф. др Софија Милорадовић на тему “Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима. На примерима из призренско-тимочких и косовско-ресавских говора”. У оквиру тематског блока “Литургические языки Slavia Orthodoxa в Новое и Новейшее время” реферат је имала др Ружица Левушкина на тему “Употреба богослужбених језика у манастирима и храмовима Српске Православне Цркве”.
Петог дана Конгеса у оквиру тематског блока “Onomastyka a kultura współczesna” др Јованка Радић je излагала реферат под називом “Српскa лична имена и феминистички погледи на језик”. У оквиру секције посвећене дијалектологији постер-излагање имала је др Тања Милосављевић на тему “Синонимски ред као одраз лингвокултурних специфичности дијалекатског лексичког система”.
Истог дана у Свечаној сали Вукове задужбине одржан је округли сто на тему “Вуков Српски рјечник у свом времену и данас. Поводом 200 година од првог издања” у коме су учествовали др Марта Бјелетић и др Јасна Влајић–Поповић са темом “Lupus in etymologia. Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика”. Тог дана је и доц. др Орсат Лигорио одржао предавање “Аугуст Шлајхер: поводом 150-годишњице смрти” у Сали 2 Српске Академије наука и уметности.
Последњег дана Конгреса др Срето Танасић је излагао о “Партиципским безличним реченицама” у оквиру секције “Граматика савремених словенских књижевних језика”, а у секцији “Етнолингвистика” реферат су имале др Стана Ристић и др Ивана Лазић Коњик на тему “Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици”.
У Свечаној сали Српске Академије наука и уметности одржан је округли сто на тему “Александар Белић у историји славистике” у коме су учешће узели др Срето Танасић са темом “Александар Белић и Јужнословенски филолог” и академик Милосав Тешић са излагањем “Момчило Настасијевић – Певање као сурова и врла мера ћутања”.
