Разговор са др Радом Стијовић, руководиоцем пројекта израде Речника САНУ, поводом изласка из штампе 20. тома овог речника у „Вечерњим новостима”
одломак из разговора:
* Пре две године отпочета је припрема за дигитализовану верзију Речника. Докле се стигло у том послу?
– Уз помоћ спољних сарадника урадили смо доста. Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” поклонила нам је оцероване томове Речника, а сарадници на Речнику урадили су засад прву коректуру. Стручњаци за рачунарску лингвистику Друштва за језичке ресурсе и технологије ЈеРТеХ из Београда у сарадњи са лексикографима из Института за српски језик отпочели су 2017. године рад на дигитализацији Речника. Засад су креиране процедуре за анализу дигитализованог текста, које су примењене на првом и деветнаестом тому, а у којима су сегментирани речнички чланци и информационе целине у оквиру речничког чланка. Могли смо много више (тачније могли смо у потпуности да завршимо дигиталну верзију Речника), али нам објективне околности, пре свега материјалне, нису дозволиле.
* Пре две године почела је и дигитализација речничке грађе…
– На то сам веома поносна. Сопственим, више него скромним, средствима и добровољним радом урадили смо много. Мора се рећи да нам је прошле године у томе припомогло Министарство културе, а Универзитетска библиотека нам и овде прискаче у помоћ. Прво се кренуло са скенирањем листића и досад их је скенирано око четири милиона. Информатички тим са Рударско-геолошког факултета у Београду осмислио је софтверско решење за анотацију листића, чиме је омогућена њихова претраживост и пројекција будућих томова. Досад је анотирано преко 1.100.000 листића. Њихова дигитализација је веома важна и зато што су изузетно трошни листићи због старости (многи и 150 година) и свакодневне употребе склони пропадању. А они су и сами по себи изузетна драгоценост. Многи подаци на њима, прикупљани на терену, записани су само ту и нигде више.