др Јованка Радић

e-mail:

jovanka.radic@gmail.com


Основни подаци

Линкови ка сајтовима:

Телефон:

+381 11 2027 161

Научне области:

Лингвистика H 350, Граматика, семантика, семиотика, синтакса H 352, Ономастика H 370, Историја језика H 355, Дијалектологија H 401

Кључне речи:

српски језик, ономастика, граматика, семантика, логика језика.

Признања и награде:

Добитник награде града Јагодина за књигу Топонимија Белице (Јагодина 2004).

Научна делатност:

Бави се ономастиком, граматиком, логиком језика и језичком политиком. Приступа заменицима као категоријама мисли, трага за начинима категоризације предмета (анализира суфиксе као „класере“) и односима између категорија предмета и категорија појмова. Испитује механизам моције рода у српском језику и супротставља се доследном разлагању персоналних назива на „женске“ и „мушке“.

Аутор је монографије Топонимија Белице (2003).

Објавила око 100 наслова у часописима и тематским зборницима и учествовала на око 50 научних скупова у земљи и иностранству.

Изабране публикације:

Јованка Радић. Топонимија Белице, Ономатолошки прилози XVI, САНУ, Београд 2004, 17-322.

Јованка Радић. „Кажи реч“Позитивна вредност у језику, Јужнословенски филолог LXIII, Београд 2007, 97-120.

Јованка Радић. Метафора и (хипер)екстензија, Јужнословенски филолог LXIV, Београд 2008, 347-363.

Јованка Радић. Логичко-граматички приступ заменичком систему – Структуре ја/ти – он и он/она – оно, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LII/2, Нови Сад 2009, 107-121.

Јованка Радић. Пароним као логичко-граматички термин, Исследования по славянским языкам 15/1, Корейская ассоциация славистов, Сеул 2010, 1-16.

Јованка Радић. Мама, мати, мајка – три речи за три логичка нивоа, Српско језичко наслеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Зборник радова, Никшић 2012, 427-444.

Јованка Радић. Заменички систем – основа језика и говора (теоријско-методолошки приступ), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LVI/1 (2013), 7–24.  

Јованка Радић. Доследна ‘феминизација’: испољавање свести о равноправности полова или пут у менталну деградацију, Филолог, бр. 8, год. IV (2013), 25–36

Јованка Радић. Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета), Ономатолошки прилози XXII (2015), 17–63.

Јованка Радић. О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013, Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014, 153–171.

Види више →

Библиографија научних радова др Јованке Радић

Монографске публикације (монографије, речници, дијалектолошки атласи, критичко приређивање рукописа и сл.)

Радић, Јованка: ТопонимијаБелице, Ономатолошки прилози 16, Београд 2003, 17–322.

[Александар Лома, О «Топонимији Белице», реч на промоцији књиге Јованке Радић Топонимија Белице, у Јагодини 28. јула 2004, Зборник радоваУчитељског факултета у Јагодини 8, Јагодина 2004, 293–299].

Студије и чланци

Radić, Jovanka, Mile Tomici: Toponimia localităţii Strižilo din nordul Serbiei, Studii şi cercetări lingvistice, 37/3 (mai–iunie), Bucureşti 1986, 245–249.

Радић, Јованка: Из ономастике поречја Лугомира, Ономатолошки прило­зи 7, Београд 1986, 513–547.      

Радић, Јованка: Из ономастике села око горњег тока реке Белице, Онома­толошки прилози 11, Београд 1990, 399–450.                                   

Радић, Јованка: Из творбе неофицијелних презимена у јагодинском крају у светлу метанастазичких кретања, Задужбина лист Вукове задужбине VI/23, Београд, септембар 1993, 6.

Радић, Јованка: О граматичкој структури топонима, Научни састанак слависта у Вукове дане 27/2, Београд 1998, 279–288.                                                 

Радић, Јованка:О творбеној структури етника (на примерима из централне Србије), Српски језик 4/1–2, Београд 1999, 749–757.

Радић, Јованка:Реликтни јагодински ојконими, Зборник радова Учи­тељ­ског факултета у Јагодини 5, Јагодина 2000, 113–122.

Радић, Јованка: Статус српског језика у образовању, Наш језик 34/1–2, Београд 2001, 152–156.

Радић, Јованка: Суфиксне интеракције у топонимији, Српски језик 7/1–2, Београд 2002,471–478.

Радић, Јованка: Топоним Јагодина, Зборник радова 7, Јагодина:Учитељски факултет у Јагодини, 2003, 189–194.

Радић, Јованка: Топонимијски слојеви у јагодинском Поморављу, у: Слободан Реметић (ур.), Живот и дело академика Павла Ивића, Зборник радова са трећег међународног научног скупа, Београд– Нови Сад – Суботица 2004, 159–171.

Радић, Јованка: Граматичке категорије у настави, Научни састанак слависта у Вукове дане 33/1, Београд 2004, 191–202.

Радић, Јованка: Од топонима и зоонима до теонима (база јел-), Српски језик9/1–2, Београд 2004, 357–366.

Радић, Јованка:Статус српског језика на учитељским факултетима у Србији, Књижевност и језик 51/1–2, Београд 2004, 223–232.

Радић, Јованка:Префиксална творба речи – деривација или композиција (наставни и ваннаставни аспект), Наш језик 36/1–4, Београд 2005, 54–67.

Радић, Јованка: Настава почетног читања и писања и локални говор, Српски језик 11 /1–2, Београд 2006, 457–473.

Радић, Јованка: Неутрум или средњи род – термин и функције у језичком систему, Годишњак за српски језик и књижевност XX/8, Ниш 2006, 369–386.

Радић, Јованка:„Кажи реч“Позитивна вредност у језику, Јужнословенски филолог 63, Београд 2007, 97–120.

Радић, Јованка: Аристотелово учење о појму, речи и категоријама, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 50, Нови Сад 2007, 715–731.

Радић, Јованка: Пол и категоријална припадност назива за лица у српском језику,у: Срето Танасић (ур.), Шездесет година Института за српски језик САНУ, Зборник радова I, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007, 381–400.

Радић, Јованка: Рјечник лингвистичких назива Р. Симеона и српски језик, у: Милош Ковачевић (ур.), Српски језик у (кон)тексту, књ. I, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2008, 19–32.

Радић, Јованка: Пароним – од логичког до лингвистичког термина, у: Срето Танасић (ур.), Зборник Института за српски језик САНУ I, посвећено др Драгу Ћупићу, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2008, 459–470

Радић, Јованка: Метафора и (хипер)екстензија, Јужнословенски филолог 64, Београд 2008, 347–363.

Радић, Јованка: Дете и метафора,у: Књижевност за децу у науци и настави, Посебна издања, Научни скупови 3, Јагодина: Педагошки факултет у Јагодини, 2008, 161–171.

Радић, Јованка: Заменички систем и заменица себе, се, у: Милош Ковачевић (ур.), Српски језик у употреби, књ. 1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2009, 213–226.

Радић, Јованка, Софија Милорадовић: Српскијезикуконтекстунационалнихидентитета (Поводом српске мањине у Мађарској), Јужнословенски филолог 65, Београд 2009, 153–179.

Радић, Јованка: Метафора и метонимија у детињству речи, Српски језик 14/1–2, Београд 2009, 347–460.  

Радић, Јованка:Логичко-граматички приступ заменичком систему – Структуре ја | ти – он и он | она – оно, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 52/2, Нови Сад 2009, 107–121.

Радић, Јованка: Когнитивнолингвистичке поставке почетног описмењавања, Узданица 6/1, Јагодина 2009, 7–19.

Радић, Јованка: Психолингвистички приступ букварском тексту, у: Verlag Dr. Kovac (ур.), Serbische und kroatische Schriftlinguistik: Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme, Hamburg 2010, 163–177.

Радић, Јованка: Род у граматици и савремене друштвене појаве, у: Милош Ковачевић (ур.), Jeзички систем и употреба језика, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2010, 95–108.

Радић, Јованка: Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?, Српски језик 15, Београд 2010, 609–627.                       

Радић, Јованка: Појам род у граматици и логици (у светлу ‘феминизације’ српског језика), у: Милета Букумирић (ур), Зборник радова Филозофског факултетаПоводом 50-годишњице Филозофског факултета Универзитета у Приштини, у част проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2010, 387–396.

Радић, Јованка: Род у природи, граматици и друштву, Гласник Етнографског института САНУ 58/1, Београд 2010, 115–130.

Радић, Јованка:О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији, Наш језик 46/3–4, Београд 2010, 50–61.

Радић, Јованка: Пароним као логичко-граматички термин, Исследования по славянским языкам 15/1, Сеул 2010, 1–16.

Радић, Јованка: Персонификација и антропоцентризам (онтогенетски  приступ), у: Виолета Јовановић, Тиодор Росић (ур.), Савремена књижевност за децу у науци и настави (Посебна издања, Научни скупови 4), Јагодина: Педагошки факултет у Јагодини, 2010, 81–91

Радић, Јованка: Именички род у језику и равноправност полова у друштву (Логички нивои и моција рода у српском језику), у: Милош Ковачевић (ур.), Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2011, 43–57.

Радић, Јованка: Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику, у: Срето Танасић (ур.), Граматика и лексика у словенским језицима (Зборник радова са међународног симпозијума), Нови Сад – Београд: Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 2011, 499–512.

Радић, Јованка: Заменице шта и што у српском језику (на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића), у: Ранко Поповић (ур.), Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности, Бања Лука – Источно Сарајево: Академија наука и умјетности РС – Филолошки факултет Бања Лука – Филозофски факултет Пале, 2011, 119–135.

Радић, Јованка: Оними Будим, Будимља, Будимље,у: Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране – Београд: Епископија будимљанско-никшићка – Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду – Полимски музеј Беране – Институт за теолошка истраживања, 2011, 199–207.

Радић, Јованка: Заменице шта и што у „Граматици црногорскога језика” и у језику Црногораца  (примери: Писма П. П. Његоша и Лелејска Гора М. Лалића), Октоих 1–2, Подгорица 2011, 97–107.

Радић, Јованка: Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма,у: М. Л. Ремёнова (ур.), Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали), Москва: Филологический факультет МГУ имени М. В. Ломоносова, 2012, 92–93.

Радић, Јованка: Заменице – структурна основа и непосредно указивање на ентитете, Научни састанак слависта у Вукове дане 41/1, Београд, 2012, 383–394.

Радић, Јованка: О следу заменичких јединица у онтогенези, у: Књижевност за децу и омладину – Наука и настава, Јагодина: Факултет педагошких наука у Јагодини, 2012, 57–66.

Радић, Јованка: Мама, мати, мајка– три речи за три логичка нивоа, у: Јелица Стојановић (ур.), Српско језичко наслеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Никшић: Друштво чланова Матице српске у Црној Гори, 2012, 427–444.

Радић, Јованка: Заменички систем – основа језика и говора (теоријско-методолошки приступ). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 56/1, Нови Сад 2013, 7–24.

Радић, Јованка: Спојни вокал: граматичка реалност или граматичарска конструкција (од тумачења сложеница до језичке политике), у: Милош Ковачевић (ур.), Традиција и иновације у савременом српском језику (Зборник радова са VII међународног научног скупа „Српски језик, књижевност, уметност“, књ. I), Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2013, 25–42.

Радић, Јованка: Тројство као унапред задат модел организације језика, у: Радомир Поповић (ур.), Српска теологија данас 2012. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, 2013, 631–642.

Радић, Јованка: Доследна ‘феминизација’ и ‘афазија’, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 79, Београд 2013, 273–281.

Радић, Јованка:Доследна ‘феминизација’: испољавање свести о равноправности полова или пут у менталну деградацију, Филолог 8, Бања Лука 2013, 25–36.

Радић, Јованка: О формацијама са суфиксом -ица и антропонимом у основи (дијалектолошки, ономастички, логичко-граматички и ‘феминистички’ аспект)“,у: Слободан Реметић (ур.), Путеви и домети дијалекатске лексикографије, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2013, 283–294.

Радић, Јованка: Писмо о механизму именичке моције у српском језику, Годишњак за српски језик 26, Ниш 2013, 451–460.

Радић, Јованка: Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса (Категоријални приступ: од ул-ица до учитељица), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 57/1, Нови Сад 2014, 151–181.

Радић, Јованка: Лична имена међу именицама, Поговор у: Петар Стевановић, Речник имена, Београд: Завод за уџбенике, 2014, 427–441.

Радић, Јованка: О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што, у: Јованка Радић, Виктор Савић (ур.), Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013, Београд: Институт за српскијезик САНУ, 2014, 153–171.

Радић, Јованка: Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). Ономатолошки прилози 22, Београд 2014, 17–63.

Радић, Јованка: Категоријалне речи шта и што у текстовима Вука С. Караџића (онтолошки или логичкојезички приступ).у: Нада Милошевић-Ђорђевић (ур.), Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014). Београд: САНУ, 2015, 229–244.

Radić,Jovanka: О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија). Romanoslavica 51/4, Bucureşti 2015, 175–194.

Радић, Јованка: О категоријалним вредностима творбених морфема (на примерима типа Церина, церетина, церовина). Српски језик 21, Београд 2016, 183–202.

Радић, Јованка: Категоријалне речи шта и што у језику Бранка Ћопића, у: Рајко Кузмановић, Драгољуб Мирјанић, Слободан Реметић (ур.), Ћопићево стољеће. Зборник радова поводом стогодишњице рођења. Бања Лука: АНУРС, 2016, 385–402.

Прикази, критике, хронике

Радић, Јованка: О поетици Милана Дединца (Никола Цветковић, Пое­ти­ка Милана Дединца, Библиотека „Расковник”, Бео­град 1993, стр. 1–128)“, Зборник радова Учитељског факултета у Јагодини 1, Јагодина 1997, 331–334.

Радић, Јованка: Mirjana Detelić, Marija Ilić, ‘BELI GRAD, poreklo epske formule i slovenskog toponima’, Balkanološki institut, Srpska akademija nauka i umetnosti, Posebna izdanja, 93, Beograd 2006, Ономатолошки прилози 19–20, Београд 2009, 773–779.

Радић, Јованка: Пивска топонимија у едицији Библиотека Ономатолошких прилога: Радојкa Цицмил‑Реметић, Топонимија Пивске планине, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 1, Одбор за ономастику, Српска академија наука и уметности, Београд 2010, 1–354, Ономатолошки прилози 21, Београд 2011, 453–457.

Радић,Јованка: М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике), Педагошки факултет у Јагодини, Јагодина 2012, Узданица 9/2, Јагодина 2012, 251–253.

Радић, Јованка: Aлександар Лома, Топонимија Бањске хрисовуље — Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр., Ономатолошки прилози22, Београд 2015, 755–760.

Радић, Јованка: Књига о топонимији златопечатне повеље: Aлександар Лома.Топонимија Бањске хрисовуље. Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, Јужнословенски филолог 72 /1–2, Београд 2016, 217–224 (шира верзија приказа из 2015).

Радић, Јованка: Милета Букумирић, Ономастика централног Косова, Библиотека ономатолошких прилога, књ. 3, САНУ, Београд 2015, 298 стр., Ономатолошки прилози XXIII, Београд 2016 (шира верзија приказа из 2017).

Радић Јованка: Књига као споменик (реч на промоцији књиге Ономастика

централног Косова М. Букумирића), у: Миро Вуксановић (ур.), Трибина библиотеке САНУ V/5, Београд: САНУ 2017, 220–224.

Секундарно ауторство

Радић, Јованка, Виктор Савић (ур.): Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014.

(прикази – преузети од Виктора)

Тезе:

Радић, Јованка: Творбено-семантичке особености патронима у беличком крају, магистарски рад одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду, Београд 1993 (ментор: проф. др Асим Пецо, редовни члан АНУБиХ; чланови комисије: проф. др Радојица Јовићевић, проф. др Живојин Станојчић).

Радић, Јованка: Микротопонимија беличког краја, докторски рад одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, Ниш 1999 (ментор: проф. др Недељко Богдановић, чланови комисије: [акад. Павле Ивић], проф. др Александар Лома, проф. др Светозар Стијовић, проф. др Јордана Марковић).

Остале активности

Међународна сарадња (учешће на међународним пројектима и сл.)

Бугарски пројекат Преузети од Виктора

Чланства у научним и стручним телима и комисијама

Члан (и секретар) Одбора за Ономастику САНУ

Члан Одбора за језик и књижевност АНУРС

Члан Матичног научног одбора за језик и књижевност

Члан редакције часописа Ономатолошки прилози

Учешћа на скуповима

  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд – Нови Сад – Манасија, септембар 1997.

Међународни научни скуп Живот и дело академика Павла Ивића, Београд – Нови Сад – Суботица, септембар 2001.

  1. конгрес Савеза славистичких друштава Југославије, Ниш, октобар 2001.
  1. међународни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембар 2003.
  1. конгрес Савеза славистичких друштава Србије и Црне Горе, Врњачка Бања, октобар 2005.

Научно-стручни скуп Стваралаштво Николе Цветковића, Јагодина, 1. јун 2007.

Мађународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26-27. октобар 2007.

Научни скуп Књижевност за децу у науци и настави, Јагодина, 21-22. децембар 2007.

Међународни научни скуп Институт за српски језик САНУ (1947-2007) Стање и перспективе науке о српском језику, Београд, 17–18. децембар 2007.

Међународна конференција Положај мањинских језика у Мађарској и код њених југоисточних суседа, Будимпешта, 18-20. септембар 2008.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 31. X – 1. XI 2008.

Седамнаести конгрес Савеза славистичких друштава Србије, Соко Бања, 18–20. септембар 2009.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 30–31. октобар 2009.

Научни скуп Књижевност за децу у науци и настави, Јагодина, 21–22. март 2010.

Међународни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима, Нови Сад – Београд, 14–16. септембар 2010.

Научни скуп Ђурђеви ступови у црквеном животу и историји – У сусрет осамстогодишњици будимљанске епархије, Беране, 15–17. октобар 2010.

Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 29–30. октобар 2010.

Научни скуп Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности, Бања Лука, 27–28. новембар 2010.

  1. научни састанак слависта у Вукове дане, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 15. до 17. септембра 2011.

II Международный научный симпозиум Славянские языки и культуры в современном мире, Москва, 21–24. март 2012.

Научни скуп Књижевност за децу и омладину – Наука и настава, Педагошки факултет у Јагодини, Јагодина, 6. април 2012.

Међународни научни скупСрпско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Херцег Нови, 20–23. април 2012.

Српска теологија данас – Четврти годишњи симпосион, Београд, 25–26. мај 2012.

VII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 26–

  1. октобар 2012.

Научни скуп Српски језик у Мађарској: стање и перспективе лингвистичких истраживања, Будимпешта, 14–15. децембар 2012.

Међународни научни скуп Путеви и домети дијалекатске лексикографије. Ниш, 12–13. април 2013.

Научни скуп Књижевност за децу у науци и настави, Јагодина, 10–11. април 2014.

Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Темишвар, 17–19. октобар 2014.

Међународни научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014), Београд, 4–6. децембар 2014.

  1. међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима, Темишвар, 14–16. октобар 2016.

XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 28–29. октобар 2011.

Научни окрули сто РадојеСимић. Крагујевац, 11. март 2017. године.

Други међународни научни скуп Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас, Подгорица, 26–28. мај 2017. године.

Биографија:

Рођена 18.04.1958. у Фочи (Република Српска).

1982    Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, Група за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности.

1993    Магистрирала на Филолошком факултету у Београду.

1994    Изабрана за асистента (предмет Српски језик) на Учитељском факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу.

1999    Докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

2000    Изабрана у звање доцента на Учитељском факлутету у Јагодини.

2005    Прешла на Институт за српски језик САНУ (преведена у звање научни сарадник).

2006    Изабрана у звање виши научни сарадник.

2011    Изабрана у звање научни саветник.

Члан је Одбора за језик Академије наука и уметности Републике Српске (2005–).

Члан је (и секретар) Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности (2006–).

Члан је (и секретар) уређивачког одбора часописа Ономатолошки прилози (2006–).

Члан је Матичног научног одбора за језик и књижевност (2016–).