др Јована Јовановић

e-mail:

jovana.jovanovic@isj.sanu.ac.rs


Основни подаци

Линкови ка сајтовима:

Телефон:

+381 11 2181 383; +38164 090 16 95

Научне области:

Филологија H 004; Лингвистика H 350; Лексикологија H353; Граматика, семантика, семиотика, синтакса H 352; Социолингвистика H 360; Лексикографија.

Кључне речи:

Српски језик, лексикологија, лексикографија, семантика

Научна делатност:

Бави се научно-истраживачким и лексикографским радом и један је од основних обрађивача који учествују у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Предмет нарочитог интересовања представљају лексикологија и семантика, са посебним освртом на лингвокултуролошка и когнитивистичка истраживања српског језика. Учествује на научним конференцијама у земљи и иностранству и објављује научне радове разноврсне лингвистичке тематике у домаћим и међународним часописима и зборницима радова.

Изабране публикације:

Јована Јовановић: Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Јужнословенски филолог LXXVII/1, стр. 127–162,  Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2021.

Јована Јовановић: Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика, у: Ристић С., Лазић Коњик И., Ивановић Н. (ур.) Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, стр. 1009–1032, Београд, Институт за српски језик САНУ, 2021.

Јована Јовановић: Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек, у: Биљана Мишић Илић, Весна Лопичић (ур.), Зборник са научне конференције Језик, књижевност, значење: Језичка истраживања, стр. 113–129, Ниш: Филозофски факултет, 2016.

Јована Јовановић: Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику, у: Весна Лопичић, Биљана Мишић Илић (ур.), Зборник са научне конференције Језик, књижевност, маргинализација, стр. 143–157, Ниш: Филозофски факултет, 2014.

Јована Јовановић: Фигуративне семантичке реализације лексема које означавају географске и атмосферске појмове у српском језику, Наш језик 2012/3–4, 69–87, Институт за српски језик САНУ, Београд.

Види више →

Студије и чланци

Јовановић, Јована: Творбено-етимолошка и етнолингвистичка анализа мушких антропонима у српском језику, Караџић, н. с. 3, Алексинац, 2011, 29–47.

Јовановић, Јована: Етимолошка и творбено-семантичка анализа неких хидронима из области Поморавља, у: Драгиша Милошевић (ур.), Капија Поморавља, Варварин: Скупштина општине Варварин, Историјски архив Крушевац, 2011, 315–328.

Јовановић, Јована, Ивана Маринковић: Творбена анализа неких именица из класе етника у српском језику, у: Милош Ковачевић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности III/1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2012, 55–64.

Јовановић, Јована, Ана Ранђеловић, Анета Спасојевић: Језичка (не)култура у београдским културним водичима, у: Милош Ковачевић (ур.), Наука и идентитет 6/1, Пале: Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2012, 43–51.

Јовановић, Јована, Ивана Маринковић: О проблему полисемантичке структуре лексема из класе етника у српском језику, у: Снежана Гудурић (ур.), Језици и културе у времену и простору I, Нови Сад: Филозофски факултет, 2012, 463–473.

Јовановић, Јована: Фигуративне семантичке реализације лексема које означавају географске и атмосферске појмове у српском језику, Наш језик 44/3–4, Београд, 2012, 69–87.

Јовановић, Јована: Културни стереотипи у лексичком фонду српског језика и лексикографски опис колективно експресивних лексема у дескриптивном речнику, Караџић, н. с. 4, Алексинац, 2012, 78–95.

Јовановић, Јована, Ана Ранђеловић, Ивана Маринковић Мандић: Семантичка вредност суфикса -ота, -оћа и -ост у деривацији апстрактних именица из домена човекових физичких и духовних особина, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić (ur.), Jezik, književnost, vrednosti. Jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2013, 99–111.

Јовановић, Јована: Обрада трпних придева у дескриптивним речницима српског језика, у: Лилия Крумова-Цветкова, Диана Благоева, Сия Колковска (ур.), 70 години българска академична лексикография, София: Българското лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, 2013, 203–210.

Јовановић, Јована: Семантичка дивергентност трпног придева и његов третман у савременој лексикографији, у: Снежана Гудурић (ур.), Језици и културе у времену и простору II/2, Нови Сад: Филозофски факултет, 2013, 243–254.

Јовановић, Јована: Творба именица из класе nomina actionis у српском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности V/1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2014, 65–78.

Јовановић, Јована, Ана Ранђеловић, Ивана Маринковић Мандић: О фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо, у: Снежана Гудурић, Марија Стефановић (ур.), Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад: Филозофски факултет, 2014, 75–87.

Јовановић, Јована, Ивана Маринковић Мандић: Глаголи говорења као носиоци Ћопићевог хумора, у: Бранко Тошовић (ур.), Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру / Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić, Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића / Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić 3, Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 2014, 283–299.

Јовановић, Јована: Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić (ur.), Jezik, književnost, marginalizacija. Jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2014, 143–157.

Јовановић, Јована: Когнитивнолингвистичка анализа фразеологизама с компонентом глава у српском језику, Наш језик 45/3–4, Београд, 2014, 69–88.

Јовановић, Јована: Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić (ur.), Jezik, književnost, diskurs. Jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2015, 535–551.

Јовановић, Јована: Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек, u: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić (ur.), Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 113–129.

Јовановић, Јована: Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног придева у Речнику САНУ, Наш језик L/2, 2019, стр. 49–57.

Јовановић, Јована: Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Јужнословенски филолог LXXVII/1, стр. 127–162,  Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2021.

Јовановић, Јована: Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика, у: Ристић С., Лазић Коњик И., Ивановић Н. (ур.) Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд, Институт за српски језик САНУ, 2021, стр. 1009–1032.

Јовановић, Јована: Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације, Зборник радова са међународне конференције Језици и културе у времену и простору 10, 2022, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду  (у штампи).

Прикази, критике, хронике, сећања, пригодни текстови

Јовановић, Јована: Когнитивная поэтика: проблемы, опыт исследования; Современная русистика: направления и идеи; серия под редакцией Александра Киклевича и Аллы Камаловой, том 3, Стил 11, Београд, 2012, 462–466 [приказ].

Јовановић, Јована: Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија [ур. Рајна Драгићевић], Prevodilac 34/1–2, Beograd, 2015, 67–78 [приказ].

Јовановић, Јована: Зборника радова „Српски језик и ћирилица – основе српског идентитета“, Prevodilac 35/1–2, Beograd, 2016, 78–88 [приказ].

Јовановић, Јована: Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија. Лингвокултуролошка истраживања, Наш језик 47/3–4, Београд, 2016, 123–132 [приказ].

Јовановић, Јована: Слов’янське термінознанство кінця XX – початку XXI століть (Slavic Terminology of the End of the 20th and the Beginning of the 21st Centuries), Виктория Иващенко [ред.], Київ: Видавництво „Жнець”, Јужнословенски филолог, LXXV/2, 2019, стр. 162–184  [приказ].

Јовановић, Јована: Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. Институт за српски језик Српске академије наука и уметности. Београд, 28–30. октобар 2020. г. Јужнословенски филолог LXXVII/1, стр. 199–218 [хроника].

Јовановић, Јована: Лингвистички семинар „Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалтектизми у односу на стандардни језикˮ у Тршићу, 19–31. јул 2021. године, Преводилац 3–4/2021 [хроника].

Јовановић, Јована: Драгана Вељковић Станковић, Ивана Ђорђев. Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ. Београд: Јасен, 2021, 395 стр., Јужнословенски филолог, LXXVIII/1, 2022, стр. 284–294 [приказ].

Стручни и популарни текстови

Јовановић, Јована: Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19, Новоречје – неолошки часопис, година III, бр. 5, 2022, стр. 82–96.

Јовановић, Јована: Феминизам у језику – новији називи за женска занимања, Новоречје II/2, научно-популарни неолошки часопис, 2020, стр. 47–51.

Јовановић, Јована: Тренерка и још понешто, Новоречје II/2, научнопопуларни неолошки часопис, 2020, стр. 55–57.

Јовановић, Јована: Нова употреба придева хуман у српском језику, Новоречје I/1, научно-популарни неолошки часопис, 2019, стр. 5–8.

Јовановић, Јована: Друштвено-културне иновације и богаћење лексичког система српског језика, Језик данас. Гласило Матице српске за културу усмене и писане речи 13/9, Нови Сад 2017, стр. 6–11.

Јовановић, Јована, Ана Мацановић, Ивана Маринковић Мандић: Могу ли старе речи бити модерне?, Језик данас, н. с. (12) 7–8, Нови Сад, 2016, 6–10.

Jovanović, Jovana: Šta nam govore toliki pogrdni nazivi za žene? Usedelica, jalovica, ženturača i ostale uvrede, Blic žena 15. oktobar 2016, 40.

Јовановић, Јована: Какав то мушкарац у језику постаје баба?, По­ли­ти­ка 30. октобар 2016, 8 [= у: Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 87–89].

Јовановић, Јована: Када је Босанац глуп, а Црногорац лењ, Политика 31. октобар 2016, 10 [= у: Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 91–93].

Јовановић, Јована: Победници транзиције – данас гоље, сутра богаташи, По­ли­ти­ка 2. новембар 2016, 12 [= у: Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 95–97].

Јовановић, Јована: Кад се капларице и капетанчићи претварају да су јуначине, Политика 7. децембар 2016, 13 [= у: Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 99–104].

Јовановић, Јована: Шта је заједничко магарцу, ћурки и тикви у српском језику?, Политика 6. децембар 2016, 13 [= у: Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016, 105–110].

Јовановић, Јована: Појединим деминутивима изражавамо презир према нечему или некоме, Политика 8. децембар 2016, 12.

Биографија:

Рођена 18. 7. 1985. године у Београду;

2004. године завршила Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе;

2009. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима;

2010. године завршила дипломске академске студије – мастер на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсек Српски језик; тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику (ментор: проф. др Рајна Драгићевић);

Школске 2010/2011. уписала докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, модул Српски језик;

2011. године почела да ради у Институту за српски језик САНУ, као истраживач приправник и основни обрађивач, на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ;

2013. године изабрана у звање истраживач сарадник;

2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела документацију за пријављивање докторске дисертације на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, под менторством проф. др Рајне Драгићевић;

2016. године реизабрана у звање истраживач сарадник.

2018. године одбранила докторску дисертацију „Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику” на Филолошком факултету Универзитета у Београду

2019. године изабрана у звање научни сарадник.

Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.

Види више →
  • Јована Б. Јовановић рођена је 18. 7. 1985. године у Београду, где је завршила основну школу и Пету београдску гимназију као носилац Вукове дипломе.
  • Образовање:

Године 2009. дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима, са просечном оценом 8,96. На истом факултету 2010. године завршила је дипломске академске студије – мастер, одсек Српски језик, са просечном оценом 9.50 (тема мастер рада: Концептуализација појмова живот и смрт у српском језику, ментор проф. др Рајна Драгићевић). Школске 2010/2011. на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала је докторске академске студије, модул Српски језик. На докторским студијама положила је 8 испита и одбранила 4 самостална истраживачка рада (СИР), како је и предвиђено наставним планом и програмом, остваривши 120 ЕСПБ и стекавши услов за пријављивање докторске дисертације. У фебруару 2015. године на Филолошком факултету у Београду поднела је документацију за пријављивање докторске дисертације са темом Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику, а Веће научних области друштвено-хуманистичких наука одобрило је предложену тему на седници одржаној 28. априла 2015. године. Докторска дисертације на тему „Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику”, рађена под менторством проф. др Рајне Драгићевић, одбрањена је 12. 7. 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (чланови комисије: проф. др Рајна Драгићевић, ментор; проф. др Драгана Вељковић Станковић, ванредни професор и др Стана Ристић, научни саветник у пензији).

  • Запослење:

Од фебруара 2011. године запослена је у Институту за српски језик САНУ где је до 21. јануара 2013. радила као истраживач приправник, основни обрађивач, а од тада и даље има звање истраживача сарадника, основног обрађивача на пројекту 178009 Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Априла 2016. Године реизабрана је у звање истраживача сарадника.

        Међуинституционална сарадња и пројекти

2022. Учешће на пројекту „Јавни дискурс у Републици Србији”, који реализује Институт за српски језик САНУ у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Филолошко-уметничким факултетом Универзитета у Крагујевцу. Пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма „Идеје” и траје 3 године (2022–2025), а Јована Јовановић ангажована је током 1. године трајања Пројекта.

2013. Учешће на пројекту лематизације корпуса сабраних дела Лазе Костића и израде Фреквенцијског речника Лазе Костића (пројекат реализовала Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Институтом за експерименталну фонетику).

  • Учешћа на научним скуповима у земљи и иностранству:
  • II научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 12. март 2011.Научни скуп Наука и идентитет, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 21. и 22. мај 2011, у коауторству са Аном Ранђеловић и Анетом Спасојевић.Научни скуп Језици и културе у времену и простору 1, Филозофски факултет, Нови Сад, 26. новембар 2011, у коауторству са Иваном Маринковић.Научна конференција Језик, књижевност, вредности, Филозофски факултет, Ниш, 27–28. април 2012, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић.Научна конференција поводом 70-годишњице бугарске академске лексикографије, Софија, и 25. октобар 2012. године, Институт за бугарски језик „Проф. Љубомир Андрејчин” – БАН и Бугарско лексикографско друштво; Шеста национална конференција с међународним учешћем, посвећена лексикографији и лексикологији.

    Научни скуп Језици и културе у времену и простору 2, Филозофски факултет, Нови Сад, 24. и 25. новембар 2012. године.

    V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, 30. март 2013.

    Научна конференција Језик, књижевност, маргинализација, Филозофски факултет, Ниш, 26–27. април 2013. године.

    Научни скуп Језици и културе у времену и простору 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 16. новембар 2013. године.

    Трећи међународни симпозијум посвећен језику и стилу Бранка Ћопића: Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру; симпозијум одржан у Бањалуци од 5. до 9. септембра 2013. године.

    Научна конференција Језик, књижевност, дискурс, одржана на Филозофском факултету у Нишу и 26. априла 2014. године.

    Научни скуп Дванадесети международни славистични четения, Движение и пространство в славянските езици, литератури и култури, 9. и 10. мај 2014. године, Софийски университет „Св. Климент Охридскиˮ, Факултет по славянските филологии.

    Научна конференција Језик, књижевност, значење, одржана на Филозофском факултету у Нишу 24. и 25. априла 2015. Године.

    Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Београд: Институт за српски језик САНУ (под покровитељством Српске академије наука и уметности и Министарства просвете, науке  и технолошког развоја Републике Србије), 28–30. октобар 2020. године (изложен реферат на тему „Ка речнику пејоратива у именовању човека у српском језику”).

    Округли сто Англокализми у језицима балканских Словена (у формату видео-конференције одржан 8. новембра 2021. године; организатори: проф. др Дејан Ајдачић и др Ивана Лазић-Коњик; тема излагања: „Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19ˮ).

    Међународна научна конференција  Језици и културе у времену и простору, 20–21. новембар 2021. године, одржана на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, у онлајн формату (тема излагања:  „Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривацијеˮ).

    Међународна научна конференција  Језик, књижевност, моћ, одржана у онлајн формату у организацији Филозофског факултета Универзитета у Нишу, 6–7. мај 2022. године (изложен реферат на тему „Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању идеолошких ставова према мањинским групама”).

    Округли сто Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима (у формату видео-конференције одржан 12. маја 2022. године; организатори проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Дејан Ајдачић; у коауторству са Слободаном Новокметом изложен реферат на тему „Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија”).

  • Предавања и промоције:

Одржана језичка радионица Могу ли старе речи бити модерне? у оквиру трибине „Речник Српске академије наука и уметности – од речи до писмености”, коју је, поводом Дана европске баштине, организовала Задужбина Илије М. Коларца (Центар за предавачку делатност) у сарадњи са Институтом за српски језик САНУ; септембар 2014. године, у коауторству са Аном Ранђеловић и Иваном Маринковић Мандић.

Излагање на промоцији књиге Речи под лупом, зборника радова о лексици српског језика [ур. Рајна Драгићевић], одржаној 8. марта 2017. године у Српском књижевном друштву.

Предавање по позиву одржано у Друштву младих лингвиста 29. 11. 2018. године, на тему Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику.

Предавање на тему Језичка слика света и пејоративи којима се именује човек у српском језику, одржано 30. 7. 2021. године у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу.

Предавање на тему Речници као извори за лингвистичка истраживања, одржано 21. 7. 2022. године у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” у Тршићу.

       Чланство у уредништвима, комисијама, организационим одборим:

Од 2014. године члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије.

Од 2019. године члан Уредништва научно-популарног часописа Новоречје.

Секретар Организационог одбора међународне конференције Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, која је одржана од 28. до 30. октобра, у организацији Института за српски језик САНУ.

Уређивање зборника саопштења међународне научне конференције „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема”, Институт за српски језик САНУ, Београд, 28–30. октобар 2020. године.

  • Остале активности:

Од 2009. године сарадник емисије Пут у речи, која се емитује петком у 9.00 часова на  другом програму Радио-Београда; пише и чита научно-популарне текстове о српском језику и лингвистици уопште; аутор и уредник емисије: Владо Ђукановић.

Један од реализатора трећег и четвртог лингвистичког семинара Жаргонизми, фразеологизми и дијалектизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика, који су одржани у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу 2021. и 2022. године (реализатор фразеолошких радионица и ментор полазника фразеолошког семинара при изради радова за зборник Млади и србистика 3).

Рецензирање радова за Зборник Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици; тематски зборник  Језик, књижевност, контекст, Филозофски факултет, Ниш 2020.

Казивања о Светој Гори, Политика, културни додатак Култура – Уметност – Наука, 6. новембар 2021, приказ путописне књиге Атонским путевима душе Владимира Живановића.

Неколико речи о Београду, поговор романа Београд Синише Ковачевића, издавач Ave Serbia, 2022.

Излагање на промоцији књиге Господар греха Синише Ковачевића, књижара Академија, 17. 6. 2021. године.

Излагање на промоцији романа Београд Синише Ковачевића, CMS Београд, 9. 6. 2022. године.

  • Говори и пише енглески и руски језик; служи се француским језиком.